Абортус и његове тајне
У раду Љубице Милошевић, Јасмине Диковић и осталих, под називом: „Артефицијални абортус - метод контрацепције или нужно зло“; праћени су број артефицијалних побачаја, број спонтаних побачаја, број порођаја и број прегледа у периоду од 1990-2003, у Диспанзеру за жене и Заводу за здравствену заштиту Тимок-Зајечар, у циљу коришћења модерних контрацептивних средстава жена герминативног доба. Резултати овог истраживања показали су да се, у том центру, изврши више абортуса него порођаја, да је женама то основни метод контрацепције. Чак је изражена сумња, да је број абортуса и већи због тешкоћа у пријављивању, постојања приватних гинеколошких амбуланти и различитог класификовања побачаја. Не би требало да сумњамо, да би слични или још погубнији резултати били и у осталим центрима у Србији, када би се овакво испитивање извршило.
Како је артефицијални абортус, постао доминантан метод контроле рађања код жена герминативног доба?
I Артефицијални абортус
II Компликације абортуса
III Ефекти абортуса на будуће трудноће
I Артефицијални абортус
Абортус или побачај је прекид трудноће чије трајање није оспособило фетус за живот изван материце. Артефицијални абортус је побачај код којег се намерно, насилно, вештачки прекида трудноћа.
Прекид трудноће врши се киретажом или вакуум-аспирацијом, до краја трећег месеца интраутериног живота плода.
Под појмом киретаже подразумева се акушерска техника којом се киретом кида и извлачи део по део плода. У случају да је детиња глава превелика, а обично јесте, она се посебним апаратом ломи, па се садржај лобањске дупље и смрскане кости извлаче апаратом за сукцију (исисавањем).
Кад је трудноћа старија од три месеца, прекид се врши оперативно (најчешће царским резом) или провокацијом материчних контракција (инјекцијом простагландина).
Након што се дете роди, оно се оставља да умре. Велики број ове деце може да дише, па чак и да плаче.
Прекид одмакле трудноће врши се и убризгавањем хипертоничног раствора NaCl у амнионску шупљину.
Многа деца преживљавају ову процедуру. Случај Gianna-e Jessen ( на слици ) сведочи о томе. Над њом је покушан абортус сланим раствором, али она је преживела. Једна од сестара у болници ју је спасла неминовне смрти и дала на усвајање једној породици. Ова жена данас путује целим светом и сведочи личним примером о достојанству нерођене деце.
Такође, прекид одмакле трудноће у одређеним случајевима се може вршити на следећи начин:
Започиње механичком дилатацијом грлића материце, на коју се може надовезати нека од ембриотомија (перфорација главице, декапитација..).
Да поближе појасним.
Перфорација главице је акушерска операција при којој се проваљивањем главице, кроз отвор на зиду лобање, одстрањује њен садржај и тиме се смањује обим и запремина главице, те омогућава лакши пролаз плода кроз порођајни канал.
Декапитација плода је акушерска операција при којој се пресецањем врата, одваја труп од главице плода и тиме омогућава брзо и сигурно довршење порођаја. И, наравно, увек је могуће извршити перфорацију главице након извршене декапитације плода.
Крајњи исход ових захвата можете видети на следећим сликама.
Није на одмет споменути и пилулу за абортус. RU 486 познатији као MIFEGYN, није нимало наиван лек.
Жене које су користиле овај лек уобичајено крваре 1-2 недеље, 10% њих крваре више од месец дана, а један број случајева захтева класичну киретажу ради одстрањивања заосталог ткива фетуса. Ове пацијенткиње су изложене инфекцији током читавог овог периода. Према европским истраживањима, 1 од 100 третираних жена бива хоспитализована и има потребу за примањем трансфузије.
Сепса, озбиљна крварења и срчане аритмије изазване овим леком, однеле су многе животе.
II Компликације абортуса
Тешке непосредне компликације су трауматски и хеморагички шок, који могу довести до смртног исхода.
Перфорација материце, а након ње и тешке повреде трбушних органа: пре свега црева, оментума и мокраћне бешике, могу довести до крварења и тренутне смрти пацијенткиње; или пак до развоја инфекције и генерализоване сепсе после неколико дана, као и дифузног перитонитиса са смртним исходом. Због перфорације материце и атоничног крварења може доћи и до хистеректомије (одстрањивања материце).
Касне компликације абортуса су хронична запаљења јајника и јајовода често праћена са привременим или трајним стерилитетом. Стерилитет може настати и услед такозваног Ашермановог синдрома, тј. срашћивања зидова материце, и затварања материчне дупље. Поменуте компликације су значајно чешће код прекида одмакле трудноће.
Даље:
Карцином дојке. Жене које су извршиле абортус су под повећаним ризиком од оболевања од карцинома дојке. Након легализације абортуса у Америци 1973. године забележен је пораст оболелих од карцином дојке за 50 %. Такође се јавља повећан ризик од цервикалног, оваријалног канцера, као и од канцера јетре.
Непотпуно одстрањење плода и плодових овојница, може изазвати крварење и инфекцију, а такође и најагресивнији тумор који се среће код човека.
ДИК (дисеминована интраваскуларна коагулација) је по живот опасна компликација абортуса, која се јавља у 2 од 1000 абортуса извршених у другом триместру трудноће.
Све компликације абортуса се чешће јављају код млађих жена (тинејџерки).
Пост-аборциони синдром се, уопште узевши, често јавља у свим узрастима. Одликују га низ психичких промена, налик на поновљене снове у којима се репродукује догађај абортуса, или је пак у питању избегавање емотивног везивања, поремећај сна, депресија, злоупотреба психоактивних супстанци, осећај кривице, суицидалне мисли или покушаји самоубиства.
III Ефекти абортуса на будуће трудноће
1) Чешћа крварења у првих три месеца трудноће
2) Чешће су порођајне компликације
3) Лошије одвајање плаценте, и чешћа потреба за мануелним одстрањивањем заостале плаценте
4) Два пута је повећан ризик од смрти одојчета у првим месецима живота
5) Три до четири пута је повећан ризик од смрти детета до навршене прве године живота
6) Наредно дете чешће има малу телесну масу на рођењу
7) Наредно дете се чешће рађа превремено, и излаже се свим компликацијама које због тога могу настати.
Ванматерична трудноћа. Абортус повећава ризик од ванматеричне трудноће 8-20 пута. Ако се не открије на време, ектопична трудноћа може руптурирати и довести до искрварења.
Rh сензибилизација Rh негативних мајки Rh позитивним плодом. Ово доводи до тога да се будуће бебе или роде мртве, или умру убрзо након рођења, уколико се не изврши трансфузија крви.
Placenta previa се 6-15 пута чешће јавља код жена које су имале абортус. У овом стању плацента је усађена на ушћу утеруса, тако да је потребно прво извадити плаценту, да би се родило дете. Ово изазива озбиљно крварење мајке, док дете најчешће умире.
Пре абортуса:
Толико о томе да је то само неко недиференцирано ткиво (првих 10 недеља).
После абортуса:
Устав Србије гарантује право човека да слободно одлучи о рађању деце (чл.27). Побачај је даље регулисан Законом о поступку прекида трудноће у здравственој установи Србије (Сл. Гласник РС, 16/95).
Према овом Закону, прекид трудноће се може извршити само на захтев бремените жене, и то уз изричиту писмену сагласност. За прекид трудноће лица млађег од 16 година, потребна је сагласност родитеља или старатеља, а ако су они одсутни или спречени, онда сагласност надлежног органа старатељства (чл.2 и 3).
Прекид трудноће се не може извршити када се утврди да би се њиме теже нарушавало здравље или угрозио живот жене (чл.3).
Захтев бремените жене да прекине трудноћу, уз слагање лекара специјалисте акушерства и гинекологије, довољан је услов до десете недеље гестације (чл.6).
Лекар је дужан да жену обавести о опасностима и последицама прекида трудноће (чл.5).
- После десете недеље, сваки прекид трудноће сматра се „изузетним прекидом трудноће“ и може се извршити само:
1) Када се на основу медицинских индикација, утврди да се на други начин не може спасити живот жене или отклонити тешко нарушавање њеног здравља (здравствени разлози);
2) Када на основу научно-медицинских сазнања, постоји могућност да се роди дете са тешким телесним и душевним поремећајима(еугенички разлози);
3) Када је до зачећа дошло извршењем кривичног дела нпр. силовањем, обљубом над немоћним или малолетним лицем или злоупотребом положаја (социјални разлози).
После десете недеље трудноће до навршене двадесете недеље, о побачају одлучује конзилијум лекара.
- После двадесете недеље, о прекиду трудноће одлучује етички одбор здравствене установе. Према правилнику о броју, саставу и начину рада етичког одбора у здравственој установи (Сл. Гласник РС, бр. 30/95), овај одбор има 5 чланова и 5 заменика, и то специјалисте из гинекологије и акушерства, педијатрије, неуропсихијатрије, интерне медицине и дипломираног правника, који имају наставно звање професора медицинског, односно правног факултета, или научни степен доктора медицинских, односно правних наука. Овај одбор одлучује ако су сви чланови или њихови заменици присутни (чл. 2 и 3). Одбор одлучује само једногласно, у року од 7 дана од дана подношења захтева за прекид трудноће, а свака одлука мора бити образложена (чл.4). Ни закон, ни правилник не предвиђају могућност бременитој жени, да се жали против одлука надлежних органа када сматрају да нису испуњени услови за прекид трудноће.
Занимљиво је скренути пажњу на чињеницу, да отац детета нема никакво право на одлуку о судбини заједничког детета.
Такође је невероватна чињеница, да малолетно лице од 16 година, није довољно зрело да донесе одлуку о томе ко ће бити председник државе и самим тим нема право гласа; не може купити цигарете на трафици... али итекако може самостално одлучити да изврши абортус.
Закључак... нек буде остављен сваком од вас. Самом у својој љуштури од тела, у пресеку вриштећих брзина живота и заблуда и истина... све нек једно је. Само ваше и само за вас у тишини ваших мисли.
А од мене... ето једна слика...
...кажу да слике говоре више од хиљаду речи.
А Вама само мир.
Сања В. Васић
english 
