Абортус или прекид трудноће
У раду Љубице Милошевић, Јасмине Диковић и осталих, под називом: „Артефицијални абортус - метод контрацепције или нужно зло“; праћени су број артефицијалних побачаја, број спонтаних побачаја, број порођаја и број прегледа у периоду од 1990-2003, у Диспанзеру за жене и Заводу за здравствену заштиту Тимок-Зајечар, у циљу коришћења модерних контрацептивних средстава жена герминативног доба. Резултати овог истраживања показали су да се, у том центру, изврши више абортуса него порођаја, да је женама то основни метод контрацепције. Чак је изражена сумња, да је број абортуса и већи због тешкоћа у пријављивању, постојања приватних гинеколошких амбуланти и различитог класификовања побачаја. Не би требало да сумњамо, да би слични или још погубнији резултати били и у осталим центрима у Србији, када би се овакво испитивање извршило.
Како је артефицијални абортус, постао доминантан метод контроле рађања код жена герминативног доба?
I Артефицијални абортус
или вештачки прекид трудноће
II Компликације приликом абортуса и
последице абортуса по здравље жене
III
Последице абортуса по будуће трудноће
I Артефицијални абортус
или вештачки прекид трудноће
Абортус или
побачај је прекид трудноће чије трајање није оспособило фетус за живот изван
материце. Ако се трудноћа прекине пре 28. недеље (спонтано или намерно),
то се сматра побачајем, а ако се заврши након 28. недеље сматра се
порођајем. Код артефицијалног абортуса имамо намерни, насилни, вештачки прекид трудноће.
Прекид трудноће врши се киретажом или вакуум-аспирацијом, до краја трећег месеца интраутериног живота плода.
Под појмом
киретажа подразумева се акушерска техника којом се киретом кида и извлачи део по део плода. У случају да је детиња глава
при киретажи превелика, а обично јесте, она се посебним апаратом ломи, па се садржај лобањске дупље и смрскане кости извлаче апаратом за сукцију (исисавањем).
Кад је трудноћа старија од три месеца, прекид се врши оперативно (најчешће царским резом) или провокацијом материчних контракција (инјекцијом простагландина).
Након што се дете роди, оно се оставља да умре. Велики број ове деце може да дише, па чак и да плаче.
Прекид одмакле трудноће врши се и убризгавањем хипертоничног раствора NaCl у амнионску шупљину.
Многа деца преживљавају ову процедуру. Случај Gianna-e Jessen ( на слици ) сведочи
да је преживела ту процедуру. Над њом је покушан абортус сланим раствором, али она је преживела. Једна од сестара у болници ју је спасла неминовне смрти и дала на усвајање једној породици. Ова жена данас путује целим светом и сведочи личним примером о достојанству нерођене деце.
Такође, прекид одмакле трудноће у одређеним случајевима се може вршити на следећи начин:
Започиње механичком дилатацијом грлића материце, на коју се може надовезати нека од ембриотомија (перфорација главице, декапитација..).
Да поближе појасним.
Перфорација главице је акушерска операција при којој се проваљивањем главице, кроз отвор на зиду лобање, одстрањује њен садржај и тиме се смањује обим и запремина главице, те омогућава лакши пролаз плода кроз порођајни канал.
Декапитација плода је акушерска операција при којој се пресецањем врата, одваја труп од главице плода и тиме омогућава брзо и сигурно довршење порођаја. И, наравно, увек је могуће извршити перфорацију главице након извршене декапитације плода.
Крајњи исход ових
процедура
приказују абортус слике ...
Није на одмет
да се спомене и пилула за абортус. RU 486 познатији као MIFEGYN,
који се користи за прекид трудноће таблетама не припада нимало наивним лековима.
Чак би се могло и рећи да се због прекида трудноће пилулама убраја у
групу врло опасних лекова.
Жене које су
извршиле прекид трудноће овим таблетама уобичајено крваре 1-2 недеље, 10% њих крваре више од месец дана, а један број случајева захтева класичну киретажу ради одстрањивања заосталог ткива фетуса. Ове пацијенткиње су изложене инфекцији током читавог овог периода,
односно свим последицама абортуса које из инфекције могу произаћи. Према европским истраживањима, 1 од 100 жена
које су урадиле прекид трудноће овим пилулама бива
примљена у болницу и има потребу за примањем трансфузије.
Сепса, озбиљна крварења и срчане аритмије изазване овим леком
за прекид трудноће лековима, однеле су многе животе.
II Компликације приликом абортуса и
последице абортуса по здравље жене
Тешке непосредне компликације су трауматски и хеморагички шок, који могу довести до смртног исхода
као последице вештачког абортуса.
Перфорација материце, а након ње и тешке повреде трбушних органа: пре свега црева, оментума и мокраћне бешике, могу довести до крварења и тренутне смрти пацијенткиње; или пак до развоја инфекције и генерализоване сепсе после неколико дана, као и дифузног перитонитиса са смртним исходом. Због перфорације материце и атоничног крварења може доћи и до хистеректомије (одстрањивања материце).
Касне компликације абортуса су хронична запаљења јајника и јајовода често праћена са привременим или трајним стерилитетом. Стерилитет може настати и услед такозваног Ашермановог синдрома, тј. срашћивања зидова материце, и затварања материчне дупље. Поменуте компликације су значајно чешће код прекида одмакле трудноће.
Даље:
Карцином дојке. Жене које су извршиле абортус су под повећаним ризиком од оболевања од карцинома дојке. Након легализације абортуса у Америци 1973. године забележен је пораст оболелих од карцинома дојке за 50 %. Такође се јавља повећан ризик од цервикалног, оваријалног канцера, као и од канцера јетре.
Непотпуним одстрањивањем плода и плодових овојница,
абортуси за цену и последице могу имати крварење и инфекцију, а такође и најагресивнији тумор који се среће код човека.
ДИК (дисеминована интраваскуларна коагулација) је по живот опасна компликација абортуса, која се јавља у 2 од 1000 абортуса извршених у другом триместру трудноће.
Све компликације абортуса се чешће јављају код млађих жена (тинејџерки).
Прекиду прве трудноће се стога приступа само у изузетним случајевима,
обзиром да прекид прве трудноће, односно неке од компликација абортуса,
могу довести и до губитка способности рађања као трајне
последице абортуса.
Пост-аборциони синдром се, уопште узевши, често јавља у свим узрастима. Одликују га низ психичких промена, налик на поновљене снове у којима се репродукује догађај абортуса, или је пак у питању избегавање емотивног везивања, поремећај сна, депресија, злоупотреба психоактивних супстанци, осећај кривице, суицидалне мисли или покушаји самоубиства.
III
Последице абортуса по будуће трудноће
1) Чешћа крварења у првих три месеца
нове трудноће
2) Чешће су порођајне компликације
3) Лошије одвајање плаценте, и чешћа потреба за мануелним одстрањивањем заостале плаценте
4) Два пута је повећан ризик од смрти одојчета у првим месецима живота
5) Три до четири пута је повећан ризик од смрти детета до навршене прве године живота
6) Наредно дете чешће има малу телесну масу на рођењу
7) Наредно дете се чешће рађа превремено, и излаже се свим компликацијама које због тога могу настати.
Ванматерична трудноћа. Абортус повећава ризик од ванматеричне трудноће 8-20 пута. Ако се не открије на време, ектопична трудноћа може руптурирати и довести до искрварења.
Rh сензибилизација Rh негативних мајки Rh позитивним плодом. Ово доводи до тога да се будуће бебе или роде мртве, или умру убрзо након рођења, уколико се не изврши трансфузија крви.
Placenta previa се 6-15 пута чешће јавља код жена које су имале абортус. У овом стању плацента је усађена на ушћу утеруса, тако да је потребно прво извадити плаценту, да би се родило дете. Ово изазива озбиљно крварење мајке, док дете најчешће умире.
Ултразвук пре абортуса и намерног прекида ране
трудноће:
Толико о томе да је то само неко недиференцирано ткиво (првих 10 недеља).
А после абортуса и насилног прекида трудноће:
Устав
у Србији гарантује право човека да слободно одлучи о рађању деце (чл.27). Побачај је даље регулисан Законом о поступку прекида трудноће у здравственој установи Србије (Сл. Гласник Република Србија, 16/95).
Према овом Закону, прекид трудноће се може извршити само на захтев бремените жене, и то уз изричиту писмену сагласност. За прекид трудноће лица млађег од 16 година, потребна је сагласност родитеља или старатеља, а ако су они одсутни или спречени, онда сагласност надлежног органа старатељства (чл.2 и 3).
Прекид трудноће се не може извршити када се утврди да би се њиме теже нарушавало здравље или угрозио живот жене (чл.3).
Захтев бремените жене да прекине трудноћу, уз слагање лекара специјалисте акушерства и гинекологије, довољан је услов до десете недеље гестације (чл.6).
Ако је трудноћа старија од 10 недеља и постоји намера труднице да је
прекине, она подноси захтев а одобрење захтева даје комисија састављена
од гинеколога, интернисте и социјалног радника. Намерни прекид трудноће
старије од 12 недеља обавља се лековима који изазивају контракције
материце и тако доводе до прекида трудноће или се обавља хируршки.
Лекар је дужан да жену обавести
о томе које су опасности и последице абортуса (чл.5).
- После десете недеље, сваки прекид трудноће сматра се „изузетним прекидом трудноће“ и може се извршити само:
1) Када се на основу медицинских индикација, утврди да се на други начин не може спасити живот жене или отклонити тешко нарушавање њеног здравља (здравствени разлози);
2) Када на основу научно-медицинских сазнања, постоји могућност да се роди дете са тешким телесним и душевним поремећајима(еугенички разлози);
3) Када је до зачећа дошло извршењем кривичног дела нпр. силовањем, обљубом над немоћним или малолетним лицем или злоупотребом положаја (социјални разлози).
После десете недеље трудноће до навршене двадесете недеље, о побачају одлучује конзилијум лекара.
- После двадесете недеље, о прекиду трудноће
односно абортусу одлучује етички одбор здравствене установе. Према правилнику о броју, саставу и начину рада етичког одбора у здравственој установи (Сл. Гласник Републике Србије, бр. 30/95), овај одбор има 5 чланова и 5 заменика, и то специјалисте из гинекологије и акушерства, педијатрије, неуропсихијатрије, интерне медицине и дипломираног правника, који имају наставно звање професора медицинског, односно правног факултета, или научни степен доктора медицинских, односно правних наука. Овај одбор одлучује ако су сви чланови или њихови заменици присутни (чл. 2 и 3). Одбор одлучује само једногласно, у року од 7 дана од дана подношења захтева за прекид трудноће, а свака одлука мора бити образложена (чл.4). Ни закон, ни правилник не предвиђају могућност бременитој жени, да се жали против одлука надлежних органа када сматрају да нису испуњени услови за прекид трудноће.
Занимљиво је скренути пажњу на чињеницу, да отац детета нема никакво право на одлуку о судбини заједничког детета.
Такође је невероватна чињеница, да малолетно лице од 16 година, није
довољно зрело да донесе одлуку о томе ко ће бити председник државе и
самим тим нема право гласа; не може купити цигарете на трафици... али
итекако може самостално одлучити да изврши абортус и прекида трудноћу.
Закључак... нек буде остављен сваком од вас. Самом у својој љуштури од тела, у пресеку вриштећих брзина живота и заблуда и истина... све нек једно је. Само ваше и само за вас у тишини ваших мисли.
А од мене... ето једна слика...
...кажу да слике говоре више од хиљаду речи.
А Вама само мир.
Сања В. Васић
P.S. Уколико желите да
овај текст поделите са Вашим пријатељима на Фејсбуку, кликните на сличицу
BOOKMARKS при самом врху ове странице,
затим у понуђено поље укуцајте face, а
када кликнете на понуђену Facebook иконицу
и потом се пријавите на Facebook,
одаберите Подели (Share)
у доњем десном углу екрана али претходно подесите појединости линка.
english 
