Преузето са сајта
www.sdu.org.yu/sdo на коме имате још много, много корисних информација о овој идеологији.
Festival razlicitosti i tolerancije, i obratno
Kamena Vurla u Grckoj, mesto okupljanja levicara iz celog sveta
Pise: Predrag Popovic - Blic News
Zalivsko mesto Kamena Vurla u Grckoj bilo je u poslednjoj nedelji jula mesto odrzavanja IUSY festivala (podmlatka Socijalisticke internacionale), skupa na kome se naslo 10.000 mladih levicara iz citavog sveta, kako bi razmenili stavove prema pitanjima kao sto su tolerancija, antifasisticka borba, postovanje osnovnih ljudskih prava. Veliki skup odigrao se pod geslom „Action for peace“ (Akcija za mir).
Jedna od brojnijih delegacija (verovatno zbog blizine Grcke) od blizu 500 clanova dosla je iz Srbije. Cinili su je podmlaci Demokratske stranke, Socijaldemokratske omladine u Socijaldemokratskoj uniji, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratske omladine u Socijaldemokratskoj partiji, te nekoliko omladinaca Gradanskog saveza Srbije. Prema ranijem dogovoru, najveci deo od preko 300 ljudi krenuo je zajedno posebnim vozom.
POLAZAK: Glavna zeleznicka stanica bila je u veceri polaska sva u zutom, a zaslugu za to imale su demokrate koje su za tu priliku pripremile stotine majica sa kojih se moglo procitati da su „mlade srpske demokrate na putu“ (na engleskom).
Polazak voza obelezili su neartikulisani zvuci iz stotina grla koji su nagovestavali mesavinu ekskurzije i navijackog putovanja. Odmah su otvorene flase sa alkoholom - i put je mogao da pocne. Prvi i na svu srecu najozbiljniji incident tokom puta dogodio se pre Nisa, kada je stariji bracni par greskom usao u voz. Na njihovu zalost, zeleli su da sednu u kupe mladodemokrata, koje su ih grubo izbacile. Incident je prijavljen, zandarmerijske jedinice su sacekale izgrednike u Nisu, ali kao sto obicno biva, jedan poziv iz centrale promenio je sve, i putovanje je nastavljeno u neokrnjenom sastavu.
GRANICE I CEKANJA: Putovanje do granice sa Bugarskom trajalo je citavih desetak sati, cime je teza o velikoj Srbiji ponovo aktuelizovana. Medutim, to je tek bio pocetak avanture nazvan „balkanska turneja“. Na samoj granici, posle dvosatnog pregleda, brojno stanje je ipak smanjeno jer putnica iz BiH nije imala tranzitnu vizu za Bugarsku (?!) te je morala istim putem nazad, dok je njen decko na delu pokazao sta znaci solidarnost.
Sledece zaustavljanje dogodilo se u Sofiji, kako bi sacekali internacionalni voz sa „drugovima“ iz Austrije, Holandije, Nemacke, Slovenije, Slovacke…
Pauza je trajala nekoliko sati, sto su mnogi iskoristili za obilazak bugarske prestonice. Ogromne rupe na trotoarima i ulicama, veliki broj udzerica koje nazivaju prodavnicama, zgrade bez fasada i nudenje marihuane od prodavaca na trafikama (naravno ilegalno) cinili su glavni dozivljaj, a opsti je utisak da Beograd, iako bombardovan i neobnavljan, deluje kao ureden evropski grad.
Dolazak „crvenog voza“ podigao je atmosferu na stanici, narocito medu mladodemokratama koji su povadili srpske zastave i uz navijacke slogane docekali sada vec zbunjene goste, kojima bas i nije bilo najjasnije zasto se po stanici vijore nacionalne trobojke, a desetine ljudi u zutim majicama skace i urla na nerazumljivom jeziku. Daleko lakse su shvatili sta znaci rakija i kakvog je ukusa. Jedini koji nisu bili iznenadeni bili su Slovenci, a druzenje dve delegacije bilo je veoma intenzivno, ali i intimno tokom celog boravka.
Spajanjem dve kompozicije napravljena je „zmija“ dugacka 16 vagona (od kojih je jedan pretvoren u diskoteku), koja je izazivala paznju gde god da je prolazila na putu ka Kamenoj Vurli. Ipak, do prelaska na tle Evropske unije trebalo je sacekati jos sest sati na granici, a kolege iz razvijenijih zemalja shvatile su, mada tesko, sta znaci prava carinska kontrola ljudi koji su van sengenskog sporazuma.
Konacno, posle 36 sati putesestvija, vec umorni putnici ugledali su more, za mnoge glavni cilj putovanja. Prizor morskog plavetnila podigao je pomalo ucmalu atmosferu u vozu. Otvorene su nove flase alkohola, ali je do samog odredista nedostajalo jos nekoliko sati voznje. Pauza u Solunu bila je poslednja prilika za osvezenje.
DOLAZAK: 40 sati posle zvizduka sa beogradske stanice ekspedicija iz Srbije stigla je na cilj - u Kamenu Vurlu. Ogroman kamp koji ce sledece godine biti u sklopu olimpijskog sela, spreman da primi 10.000 ljudi, brzo je progutao srpsku delegaciju. Velika povrsina ispresecana je ulicama koje nose imena istaknutih levicara - Vilija Branta, Ernesta Ce Gevare, Ive Andrica (?), Gandija, te bulevarima Roze Luksemburg i Slavadora Aljendea. Na radost vecine, postavljeno je i nekoliko bina na kojima su kasnije svakodnevno organizovane zurke.
KAMP: Radni deo festivala tekao je u velikim satorima, a na raznim radionicama-konferencijama ucesnici su mogli da razmenjuju iskustva i da saznaju nesto novo. Medu gostima naslo se nekoliko svetski poznatih imena, kao sto su bivsi i aktuelni premijeri Grcke Jorgos Papandreu, Kostas Simitis, nekadasnji prvi covek Spanije Felipe Gonzales, predsednik Socijalisticke internacionale Filip Ajala, bivsi premijer Izraela Simon Perez… Najvatrenije je bilo kada su se za istim stolom nasli Palestinci i Izraelci. Atmosfera ispred velikog satora bila je usijana. Podmladak Al fataha, sa arapskim maramama vezanim oko glave i uz bratsku pomoc kolega sa Bliskog istoka, vatreno je uzikivao parole u kojima je zahtevao nezavisnost. Ceo prizor podsecao je na neki protest u pojasu Gaze, ali ovog puta nije bilo straha od teroristickih napada. Izraelski laburisti na drugoj strani nisu bili preterano zapazeni, a njihovu delegaciju je, za svaki slucaj, obezbedivala policija.
EKS-SFRJ: Festival u Kamenoj Vurli bila je i prilika da se na jednom mestu nadu i mladi iz bivse socijalisticke Jugoslavije. Podsecanja na dane bratstva i jedinstva bila su cesta, a jezici komunikacije bili su srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski. Tako je deo delegacije Srbije zajedno sa Hrvatima navijao za Hrvate protiv Grcke, na sta su Hrvati odgovorili fotografisanjem sa starim jugoslovenskim zastavama i pomalo zaboravljenim skandiranjem „Ju-go-sla-vi-ja“. Slicno je bilo i kod Slovenaca koji su pokazali i sluh za partizanske pesme, tako da su na grckom moru ponovo „isle cete partizana, i slavu borbe pronosile“. Tako je bilo moguce videti mladice koji opusteno caskaju obuceni u dresove Crvene zvezde i reprezentacije Hrvatske. Takode, jedinstvo od Vardara pa do Triglava videno je i prilikom organizovanja zurke (SDO-SDU, holandska i slovenacka delegacija) organizovane u Gay-lesbo satoru. Veliki broj ljudi sa ex-yu prostora bila je lepa slika, pogotovo kada se zna kako u Srbiji prolaze oni koji zagovaraju seksualne slobode. Kao posebna nagrada, stigle su pohvale gostiju koji su ovu zurku proglasili za najbolju na festivalu.
INCIDENTI: Svaki veliki skup poput ovog neizostavno prate i incidenti, a nazalost, zapazenu ulogu imali su clanovi srpske delegacije. Medu istaknutijim bili su pripadnici Demokratske omladine, koje je zbog nedolicnog ponasanja prijavilo skoro 20 delegacija. Nazalost, umesto da koriguju ponasanje, lideri omladine okrenuli su se unutrasnjim neprijateljima, ovog puta clanovima i clanicama SDO u SDU, koje su optuzili za hajku na DS i negativnu kampanju medu inostranim kolegama. Pojedinci su cak pretili da ce „u povratku, neprijatelje izbaciti iz voza“, sto je rezultiralo povratkom clanova SDO sa kolegama iz evropskih zemalja, koji su se zivo interesovali sto se nasi vracaju razdvojeni.
LICEMERJE: Iako je IUSY festival svetski skup mladih levicara, antiglobalisticki nastrojenih kada je svetski kapital u pitanju, nije mogao da prode bez nekih omrazenih korporacija. Naime, u samom kampu, ako zelite da se osvezite nekim sokom, mogli ste ali samo iz Koka-kolinog spektra. Takode, iako je pravo na besplatnu vodu jedno od osnovnih ljudskih prava i jedan od osnovnih ciljeva, domacini Grci su je prodavali po ceni od 50 centi za pola litre. Samo koji metar van kampa, flasa od litar i po staje 80 centi.
POVRATAK: Povratak srpske delegacije trajao je dva dana, posto je deo ljudi okupljen oko SDO-SDU krenuo dan ranije zbog sopstvene bezbednosti. Druzenje u internacionalnom vozu proteklo je u lepoj atmosferi, a grupa Slovenaca ostala je u Beogradu radi blizeg upoznavanja sa ljudima i gradom. Glavnina je krenula istim vozom nazad.
ZAKLJUCAK: IUSY festival u Grckoj okupio je blizu 10.000 mladih ljudi iz svih delova sveta, svih rasa, vera… U nekoliko dana bilo je moguce videti ljude iz Nepala, Indonezije, Senegala, Cilea, Meksika, Angole, Palestine, Kolumbije, Albanije, Finske, Turske… Bio je to festival razlicitosti i tolerancije. Ipak, primetno je da je ovdasnja omladina dugo bila izopstena iz komunikacije sa svetom i da tek treba da nauci kako bi trebalo da se ponasa u slicnim situacijama. Prvi koraci su, ipak, ucinjeni.
english 