Сајт Медицинског факултета
 
САЈТ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ

МЕДИЦИНСКОГ   ФАКУЛТЕТА   У   БЕОГРАДУ


           Помоћ за Србе  За живот без жига  Не Косову независност!  Додај ме english  

 

Полно преносиве болести
(STD - sexually transmited diseases)

Сексуално преносиве болести, полне болести, полне инфекције или венеричне болести су све чешће, знатно чешће него раније. Њиховом ширењу доприноси и околност што се о њима мало мисли, и уврежено мишљење код лаика да се полно преносиве болести лако лече. Међутим, наивних полних болести нема, чак иако је њихово лечење брзо и успешно. Посебно забрињава све већи пораст сифилиса и СИДЕ...

На слици је приказан мушки репродуктивни систем или мушки полни органи као циљно место за мушке полне болести  На слици је приказан женски репродуктивни систем или женски полни органи као циљно место за женске полне болести

Сексуално преносиве болести обухватају најмање 20 полних болести. Међу тим полним болестима имамо разне вирусне, бактеријске, гљивичне (нпр. кандидијаза) и паразитарне полне болести (као нпр. стидна ваш, шуга, трихомонас, интестиналне амебе, Trypanosoma cruzi, Giardia lamblia). Следи неколико занимљивих слика полних болести...

На слици су приказани симптоми Balanitis et balanoposthitis код мушкараца који су често узроковани кандидом која може бити и полна болест  На слици је Pediculus pubis - Стидна ваш која се преноси и полним путем  На слици је каналић у кожи који је издубио шугарац (Sarcoptes scabiei). На горњем крају је женка шугарца. Испод ње су светла јајашца и црнкасте куглице фецеса. При дну су ларве које су се тек излегле (полусхематски приказ). Шуга као полна болест.  На слици је Trichomonas vaginalis - Трихомонас као узрочник полне болести трихомонијазе и њених симптома

На слици је Трипанозома крузи као узрочник полно преносиве болести и њених симптома  На слици је Трипанозома крузи на размазу периферне крви добијена полним путем преноса  На слици је Giardia lamblia са карактеристичном опремом за кретање која се може пренети полним путем  На слици је Giardia lamblia која се преноси полним путем приказана под електронским микроскопом

Вирусне полне болести, узроковане вирусима као најмањим микроорганизмима, су највећи проблем, како због слабих могућности за превенцију инфекције полном болести при сексуалном контакту са зараженим, тако и због слабости или недостатка терапија. Од свих полно преносивих болести, најпознатије су оних 5 класичних венеричних тј. полно преносивих болести (сифилис, гонореја, меки шанкр, lymphogranuloma venerum и granuloma inguinale), као и једна нова полна болест, која увелико прети да угрози опстанак људске врсте на Земљи - СИДА.

А сада с освртом на крају и на сигурност кондома , неколико речи о појединачним полно преносивим болестима следећим редоследом: сифилис, трипер, меки шанкр, Lymphogranuloma venerum, Granuloma inguinale, трихомонас, уреаплазма, хламидија, генитални херпес, кондиломи, цитомегаловирус, Molluscum contagiosum, хепатитис Б и СИДА.

Сифилис (у нашем народу познатији као „френга”, „француска болест”, „рањава болест”) је заразна венерична болест коју изазива бактерија Treponema palidum. Treponema palidum је јако осетљива на сушење, сапун и слабе дезинфицијенсе, тако да се она најбоље одржава у влажној средини, и то на слузници гениталне и аноректалне регије. За улазак Treponema palidum у организам, довољна је и голим оком невидљива повреда слузница гениталија и/или аноректалне регије, која уобичајено и настаје при сексуалном односу. За инфекцију овом полном болести је довољно да у организам уђе само 10 бактерија. Може се пренети и у трудноћи са заражене мајке на дете, доводећи до спонтаног побачаја, мртворођености или конгениталног сифилиса код новорођенчета.

Сифилис представља прву полно преносиву болест која се појавила код нас. Донеле су га трупе регуларне руске војске, које су дошле да нам помогну у I српском устанку (1810-1811), али су се на жалост због Наполеоновог напада на Русију (20 западноевропских нација), релативно брзо морале вратити назад, pa je I српски устанак пропао, а становништво Шумадије десетковано, и што је можда још и горе, оставивши нам при том сифилис иза себе. Ти људи су дошли из руских губернија у којима су постојала жаришта ендемског сифилиса. За разлику од епидемијског сифилиса, који се преноси полним путем, ендемски сифилис представља тзв. болест прљавих руку. Данас, поред директног-сексуалног пута преношења, постоји и индиректни пут преношења, који је присутан у примитивним срединама са ниским хигијенским нивоом становништва, код кога се сифилис преноси употребом заједничког прибора за јело, чаше за пиће, прибора за бријање, пешкира итд. и то непосредно након употребе од стране инфициране особе. Није случајно за пијење више људи из истог суда у нашем народу остала изрека: "Воду иза никога - ракију иза свакога", а дабоме, хигијенски је најисправније не пити уопште ништа ни иза кога (ни чланова породице!), док се посуђе претходно добро не опере детерџентом. Имајући у виду хигијенске прилике у Европи пре 200 година, као и ратну ситуацију коју редовно прати провала заразних болести, то уопште не изненађује што се тада у Источној Србији појавило жариште ендемског сифилиса. Прва болница у ослобођеној Србији подигнута је управо у Гургусовцу (Књажевац) 1838. год. и била је посвећена лечењу сифилиса. Пошто је у I српском устанку, учествовао велики број добровољаца из Босне и Херцеговине, Црне Горе, као и крајева северно од Саве и Дунава, то се сифилис касније проширио на готово целокупни српски простор. Нека Вас због тога не изненади, уколико је истина, да је и владика Петар II Петровић Његош боловао од сифилиса. Онима који ће Вам намигујући рећи да је Његош умро од сифилиса, поставите питање да ли је владика боловао од епидемијског или ендемског сифилиса, пошто верујем да ће и то знати.

Број оболелих од сифилиса је знатно смањен после II св. рата када је почела терапија пеницилином, али је после неког времена број оболелих од ове полне болести поново почео да расте, захваљујући „сексуалним слободама”, боље рећи злоупотреби секса. Захваљујући свему томе, расте број новорођенчади заражене сифилисом. Према подацима Светске здравствене организације, у наредним годинама је за очекивати велики број удружених полних инфекција сифилис+HIV, које су посебно опасне, због атипичног тока који отежава препознавање сифилиса, или пак изузетно тешког клиничког тока где стандардно лечење сифилиса може бити недовољно. Све у свему, џаба је напредак савремене медицине ако га људска самосвест не прати, него чак још и ниподаштава резултате напретка медицине. Као последице сифилис може дати: оштећења срца и великих крвних судова, као и мозга, али и слепило, као на жалост и оштећење уха тј. глувоћу. Погледајте сада фото запис о сифилису у слици и речи, какав ћете наћи у мало ком атласу из дерматовенерологије. Сифилис симптоми и знаци код мушкараца и код жена добијени вагиналним, аналним и оралним путем заражавања...

На слици се види сифилисни примарни афект на усни као симптом ове полно преносиве болести добијен највероватније оралним путем односно сексом  На слици се види сифилисни примарни афект на препуцијуму код мушкараца као симптом ове полне болести  На слици је примарни шанкр као симптом полне болести сифилиса  На слици је Secondary syphilis (Goldstein 1992) као симптом полне инфекције узрочником сифилиса  На слици су лако десквамативне папуле као симптом полне болести код секундарног сифилиса  На слици је папулосквамозни облик сифилиса као манифестација ове полне болести
 На слици су папуле на длановима као симптом секундарног сифилиса као полно преносиве инфекције  На слици је секундарни сифилис као полна болест  На слици је папулозни облик секундарног сифилиса као полне болести  На слици је секундарни сифилис са папулосквамозним симптомима ове полне болести  Слика приказује сифилисну розеолу као симптом ове полно преносиве болести  На слици је папулозни егзантем секундарног сифилиса као симптом ове сексуално преносиве болести
 Слика приказује јако проминентне тзв. луксурирајуће папуле које су симптом секундарног сифилиса као облика ове полне болести  На слици се виде папуле на слузници као симптом секундарног сифилиса који је манифестација ове полне болести  На слици је папулозни секундарни сифилис као полна болест аналног предела  Слика приказује широке кондиломе који су симптом секундарног сифилиса као полне болести  На слици се виде широки кондиломи који су симптом секундарног сифилиса као полно преносиве болести  Слика приказује сифилисне гуме које су симптом сифилиса као полно преносиве болести
 Malum perforans код tabes dorsalis је још један начин како се испољава ова полна болест  На слици се види серпигинозно улцеронодозни облик сифилиса као начин како се испољава ова полна болест  Слика приказује серпигинозни папулонодозни терцијарни сифилис као полну болест   Хачинсонови зуби код конгениталног сифилиса

Трипер ( гонореја , капавац ), је полна инфекција позната још у Старом Завету (3 Мој. 15:4), заразна полна болест коју изазива бактерија Naisseria gonorrhoeae. Ово је најчешћа болест која се преноси полним путем. У Америци сваке године има око 3 милиона нових случајева ове полне болести. Најчешће обољевају сексуално активни млади људи. Највећа учесталост обољевања од ове полне болести је у узрасној групи од 20-24 године. Преношење може бити вагиналним, аналним, чак и оралним сексом (било дајући орални секс, било примајући орални секс). Трипер се убраја у полне болести које се након заражавања грла оралним сексом, могу на даље ширити влажним пољупцем, а онда оралним сексом тј. пљувачком касније поново до полних органа, али овог пута можда друге и при том здраве особе. Гонореја грла је углавном асимптоматска (што значи без икаквих симптома !), а на жалост, слабо одговара и на терапију... Ипак, најчешћи начин ширења ове полно преносиве инфекције и полне болести је директним генито-гениталним контактом. Naisseria gonorrhoeae може да преживи кратки временски период у влажној топлој средини ван људског организма, али су и поред тога индиректне инфекције преко заражених пешкира и сл. ретке. Гонореја се много чешће јавља код мушкараца него код жена, што говори у прилог великог броја асимптоматских преносилаца међу женама које болују од ове полне болести. Чак и када жена има симптоме, они се често погрешно протумаче као упала мокраћне бешике или друге вагиналне инфекције. Гонореја симптоми код жена могу бити: осећај печења приликом мокрења, жућкасти секрет или исцедак из вагине, крварење из вагине и болна велика нужда. Симптоми трипера код мушкараца могу бити: пецкање при мокрењу, жућкасти секрет, исцедак, течност из пениса и болни или отечени тестиси. Симптоми трипера се и код мушкараца и код жена јављају након 5 до 30 дана од односа са зараженом особом. Поред симптоматских гонореја, постоје дакле и асимптоматске, што ће рећи, клинички облици полне болести код којих пацијент нема никаквих тегоба, и они су чешћи код жена (75%) и хомосексуалаца (15%), него код мушких хетеросексуалаца (10%), а изразито су значајни јер доприносе неконтролисаном ширењу ове полне инфекције. Ширењу трипера значајно доприноси и велико повећање отпорности Naisseria gonorrhoeae на пеницилин. Интересантно је да се појавила и „нова народна изрека”: “Ј…ш студента који није имао тришу !”. За лекаре, лечење гонореје пеницилином је врло елегантно, и све би било сјајно, када трипер још не би могао да оставља и последице. Локалне компликације код мушкараца су врло значајне, јер као последица истих може доћи до опадања сексуалне моћи, као и до стерилитета. Честа компликација трипера код жена је врло опасна карлична запаљењска болест, која у неким случајевима може да захвати чак и јетру. Последично често се јавља стерилитет, а могу и потенцијално смртоносне ванматеричне трудноће. Током вагиналног порођаја може доћи до заражавања бебе. Гонореја код деце је ретка. Она може бити последица или директног контакта после сексуалне злоупотребе детета или индиректног контакта детета са зараженим рубљем, пешкирима или постељином. Некада честе инфекције очију новорођенчета у току порођаја заражене мајке данас су ретке, због превенције Кредовим капима у очи новорођенчета. Без тих капи, новорођенче би било у могућности да добије тешку упалу ока, са последично могућим слепилом. Последице трипера могу бити и обољења срца, зглобова, коже, али и оштећења вида. Следи фото запис о триперу са пар вредних фотографија .

На слици је гонокок као изазивач полне болести трипера на препарату представљен у виду интрацелуларних мрља у облику кафе.  На слици је један од тежих симптома полне болести трипера код мушкараца  На слици је приказана "Бон-џур кап" као један од симптома полно преносиве болести трипера код мушкараца која се преноси и оралним путем  На слици се виде симптоми полне болести трипера код жена

Меки шанкр или шанкроид (chancroid, у енглеској литератури) је заразна венерична болест коју изазива бактерија Haemophilus ducreyi. Чешће се јавља код мушкараца (20:1), а код жена се ова полна болест јавља у асимптоматској форми, те је оне неконтролисано и несвесно шире. Код мушкараца оболелих од ове полне болести долази до болних рана на полним органима са тешким крварењима, праћеним уништавањем гениталија са ужасном наказношћу истих. Погледајте на сликама како то изгледа...

На слици се види меки шанкр и његови симптоми као полна болест код мушкараца  Слика приказује меки шанкр и његове симптоме као полно преносиву болест код мушкараца  На слици се види меки шанкр и његови симптоми као полно преносива инфекција код мушкараца  Слика приказује меки шанкр и његове симптоме као сексуално преносиву болест код мушкараца

Lymphogranuloma venerum је болест читавог организма, обично полно преносиве природе, коју изазива Chlamydia trachomatis. Ова полна болест је најчешћа је у добу 20-40 година. Чешће се ова полна болест јавља код мушкараца него код жена. И код мушкараца и код жена, лимфогрануломатоза је у одмаклој фази болести праћена ранама на гениталијама, као и ненормално великим отоком гениталија. Као последица ове полне инфекције, долази до опадања полне моћи и немогућности уживања у сексу. Може доћи и до сужавања канала мокраћне цеви или ректума (стриктура), доводећи тако до великих проблема при мокрењу и дефекацији код ове полне болести. На следећим фотографијама можете видети како то све може да изгледа.

Под микроскопом се на слици види бактерија хламидија која је узрочник полних болести и њихових симптома  На слици се виде симптоми венеричне лимфогрануломатозе као полне болести код мушкараца  На слици се виде симптоми венеричне лимфогрануломатозе као полно преносиве инфекције код мушкараца  На слици се виде симптоми венеричне лимфогрануломатозе као полно преносиве болести код мушкараца 

На слици се виде симптоми венеричне лимфогрануломатозе као сексуално преносиве болести код мушкараца. Кад је оволики оток доле, какав ли је тек мало горе изнад?  На слици се виде симптоми венеричне лимфогрануломатозе као полне болести код жена  На слици се виде симптоми венеричне лимфогрануломатозе као полно преносиве болести код жена

Granuloma inguinale је хронична заразна венерична болест, која великим ранама прекрива гениталије, доводећи до уништавања истих, као и околне коже. Бактерија Donovania granulomatosis доводи до ингвиналне грануломатозе. Ова полна болест се чешће јавља код мушкарца него код жена (2-3 : 1). Чешће се јавља код црнаца, што у условима данашњих средстава комуникација и последичних миграција, не мора ништа обавезно и да значи за убудуће. Компликације ове полне болести су појава малигних тумора коже на месту рана које трају годинама, као и појава наказног изгледа гениталија. Слике говоре више од речи...

На слици се види ингвинални гранулом који је симптом донованиозе као полне болести код мушкараца  Слика приказује ингвинални гранулом који је симптом донованиозе као полно преносиве болести код мушкараца

Трихомонас односно паразит Trichomonas vaginalis изазива полну болест трихомонијазу. Човек се трихомонасом инфицира полним путем или посредно различитим предметима, купањем у базенима (нарочито преко влажних дасака које се налазе око базена), ... Ова полна болест се чешће испољава код жена него код мушкараца. Мушкарци су углавном асимптоматски преносиоци трихомонаса. Ако се јаве, могући су следећи симптоми код мушкараца: дражење унутар пениса, пецкање после мокрења или избацивања семена. Ако се јаве, могући су следећи симптоми код жена: зеленкасто жути, пенасти вагинални секрет снажног мириса, бол при мокрењу, свраб и надраженост вагине, нелагода током сексуалног односа и бол у доњем стомаку. Симптоми ове полне болести се обично појављују након 5 до 28 дана од дана изложености овој полној инфекцији. Око 20-30% жена у репродуктивном периоду заражено је са трихомонасом. Као последица компликација ове полне инфекције, код мушкараца се може развити стерилитет, као и опадање полне моћи. Код жена може доћи до поремећаја менструације и мокрења. Изглед погледајте на фото запису.

На слици је Trichomonas vaginalis - Трихомонас као узрочник полне болести трихомонијазе и њених симптома  На слици се види Cervicitis mucopurulenta и његови симптоми полне болести трихомонијазе код жена узроковане трихомонасом  На слици се виде симптоми трихомонијазе као полно преносиве болести чије симптоме код жена узрокује паразит трихомонас  На слици се виде симптоми трихомонијазе као полно преносиве инфекције чије симптоме код жена узрокује паразит трихомонас

Уреаплазма и микоплазма уретритис изазивају бактерије Ureaplasma urealiticum и Mycoplasma homini. Обе се срећу код асимптоматских носилаца ових полних болести. Ако се јаве, могући су следећи симптоми: бол, пецкање или пробадање током мокрења, лучење слузи из мокраћне цеви, оток на спољашњем отвору мокраћне цеви (на врху пениса код мушкараца или непосредно изнад улаза у вагину код жена), свраб у вагини, бол за време секса и бол и отоци зглобова. Уреаплазма и микоплазма се јављају врло често удружене са другим полно преносивим болестима (нпр. код жена се често срећу удружени са трихомонијазом и трипером). Одрасли се овим бактеријама инфицирају сексуалним путем, а новорођенче проласком кроз заражене порођајне путеве мајке. Могу довести до проблема при мокрењу (упала мокраћних канала), упале бубрега, карличне запаљенске болести код жена, стерилитета, ванматеричне трудноће, спонтаних побачаја, пуерпералне грознице код новорођенчади, смрти новорођенчета, као и превремених порођаја. Једно од најчешћих обољења која се преносе сексуалним путем су управо уреаплазма и микоплазма инфекције. Лечење се за обе полне болести спроводи еритромицином. Удружене полне инфекције уреаплазме са хламидијом су јако честе, тако да се тада тражи заједнички именитељ за терапију и налази такође у еритромицину. Има клиничара који мисле да би се анти хламидија + уреаплазма лечење, требало обављати чак по протоколу лечења за карличну запаљењску болест (видети доле ниже).

 

Хламидија уретритис изазива Chlamydia trachomatis, бактерија слична вирусу, која се преноси преко прилично великог броја асимптоматских преносилаца ове полне болести. Од инфицираних, код жена 70% а код мушкараца 30-50% заражених су без икаквих симптома. Ако се симптоми и јаве, онда је то обично након једне до три недеље од сексуалног односа са новим партнером. Хламидија симптоми код мушкараца могу бити: пецкање при мокрењу, секрет, исцедак из пениса, болни или натечени тестиси и понекад неугодан свраб око главића пениса. Хламидија симптоми код жена могу бити: осећај печења приликом мокрења, појачан секрет из вагине, крварење из вагине између менструација, бол у доњем делу леђа и неуобичајен бол приликом секса. Хламидија се преноси вагиналним, аналним, чак и оралним сексом (било дајући орални секс, било примајући орални секс). Хламидија се убраја у полно преносиве инфекције које се након заражавања грла оралним сексом, могу на даље ширити влажним пољупцем, а онда оралним сексом тј. пљувачком касније поново до полних органа, али овог пута можда друге и при том здраве особе. Хламидиозна инфекција грла је углавном асимптоматска - значи без икаквих симптома! Врло честе су удружене инфекције са другим полно преносивим болестима. У Америци око 20% мушкараца има трипер и хламидиозни уретритис. Од Chlamydia trachomatis често обољевају мушки хомосексуалци, који су добро ситуирани, па благодарећи и томе често мењају партнере, а од жена обољевају оне које користе антибеби пилуле, па се осећају слободније при избору сексуалних партнера, те захваљујући и томе, имају и већи број сексуалних партнера. Ове жене су под највећим ризиком. Компликације од Chlamydia trachomatis, и код мушкараца и код жена, резултирају честим стерилитетом, опадањем полне моћи и понекад великим проблемима при мокрењу. Такође може доћи и до појаве Рајтеровог синдрома, са поремећајима на зглобовима, очима и кожи. Честа компликација ове полне болести код жена је врло опасна карлична запаљењска болест. Карлична запаљењска болест (PID-pelvic inflamatory disease, у енглеској литератури) се јако често касно открива, због честог недостатка симптома или пак неодређених симптома од којих могу да се јаве: бол у доњем делу стомака, повишена температура, појачан вагинални секрет, уз оштар непријатан мирис, бол при сексуалним односима, болно мокрење и неисправна менструална крварења. Последично често се као последица ове полне болести јавља стерилитет, а могу и потенцијално смртоносне ванматеричне трудноће. Ради свега тога карлична запаљењска болест се веома озбиљно лечи применом еритромицина од 500 mg/per os, сваких 6 сати по 2 таблете, у трајању од 10 дана до 21 дан. Последице инфекције хламидијом такође могу бити и спонтани побачаји, као и инфекције бебе током вагиналног порођаја (нпр. уха, очију, плућа или вагине новорођенчета). Следи фотографија хламидија под микроскопом.

Под микроскопом се на слици види бактерија хламидија која је узрочник симптома полне болести хламидиозни уретритис која се може преносити и оралним путем

Хламидија је јако подмукла бактерија, како у дијагностици тако и у лечењу. Откривање полно преносиве инфекције хламидијом је много прецизније код мушкараца него код жена. Унутар једног пара, мушкарац је чешће позитиван при дијагностици него жена која му је партнер, тако да је мушкарац бољи индикатор при анализама да ли код жене постоји хламидија. Стандардни метод дијагностике хламидије је непријатан испитанику, посебно мушкарцима (чак понекад и болан). Врло је битно да је техничар који штапићем узима брисеве из мокраћне цеви и грлића материце добро обучен за тај посао. Код жена узрочник иницијално инфицира и грлић материце и мокраћну цев. Поузданост тестирања је око 90%

Хламидија је јако упорна полна инфекција и упркос терапији може дуго да се одржава, тако да су често потребна поновљена лечења ове полне болести. Преносимо лечење хламидије са редоследом у терапији која је понуђена у нашој књизи из Дерматовенерологије са укупним трајањем једне туре од 22 дана:

I доксициклин (Dovicin), 100 mg/per os, сваких 12 сати по 1, 7 дана III окситетрациклин (Geomycin), 500 mg/per os, сваких 6 сати по 1, 7 дана (може се купити у Босни или Хрватској)
II азитромицин (Hemomycin), 1 gr/ per os, у једној дози IV офлоксацин (Visiren), 200 mg/per os, сваких 12 сати по 1, 7 дана

Потребно је истовремено лечити оба партнера, уздржавати се од сексуалних односа док тестови не постану негативни, а затим месец и по након почетка сексуалних односа без кондома, поново урадити брисеве на хламидију.

Код трудница се хламидија лечи тренутно врло неусаглашеним ставовима, који иду од еритромицина од 250 mg/per os, сваких 6 сати по 1, 21 дан, преко еритромицина од 500 mg/per os, сваких 6 сати по 1, 7 дана, па до амоксицилина од 500 mg/per os, сваких 8 сати по 1, 7 дана.

А сада да кажемо по нешто о вирусним полним болестима које су, као што рекосмо на почетку, највећи проблем због слабих могућности заштите, као и слабости одговарајуће терапије за њих. У вирусне полне инфекције се убрајају: генитални херпес, полне брадавице или кондиломи, цитомегаловирусна зараза, хепатитиси Б, Ц и Д као и СИДА. Кренимо редом....

Генитални херпес изазива Херпес вирус (углавном тип HSV-2). Најчешће се јавља као хронично обољење са сменом периода са и без симптома полне болести. Болна места са оштећеном кожом или слузокожом могу бити повремено у, на или око полних органа или чмара. Симптоми ове полне болести се јаве након 3 недеље до три месеца од секса са зараженом особом. Ова полна инфекција може бити симптоматска и асимптоматска. Симптоматска је чешћа код мушкараца док је асимптоматска чешћа код жена. Ова полна болест се најчешће се јавља у доби 18-30 година. Чешће је код хетеросексуалаца него код хомосексуалаца. Преноси се вагиналним, аналним и оралним сексом. Преношење може да буде и од партнера који нема видљиве ранице или пликове или пак не зна да је инфициран. Кондом није од велике помоћи у превенцији заразе овом полном болести. Херпес у трудноћи се може пренети и са мајке на дете, било преко плаценте (ретко), било при порођају (често), што је посебно опасно, јер може да изазове ужасно тешку упалу мозга код новорођенчета, често са катастрофалним последицама (смртност је огромна, а код преживелих неуролошке последице честе). Такође може довести и до инфекције очију новорођенчета, са последично честим слепилом. Може довести и до смрти фетуса односно плода. Ова полно преносива инфекција је повезана и са чешћом појавом карцинома грлића материце.

Herpes genitalis - Генитални херпес је полна болест са типичним симптомима на слици

Кондиломи или полне брадавице (genital or veneral warts, у енглеској литератури) изазивају хумани Папилома вируси (HPV). Већина инфекција хуманим Папиломи вирусима (од њих 30) је без икаквих знакова и симптома, док остали изазивају полне брадавице тј. кондиломе. Партнер може бити преносник вируса кондилома иако нема никаквих видљивих симптома ове полне болести. Некада од момента заражавања до момента када се појаве симптоми кондилома као полно преносиве болести прођу и године, мада се симптоми кондилома јављају најчешће након три месеца уколико се дакле уопште и јаве - инкубација. Дијагностика ове полне болести је тешка, посебно код жена. Кондиломи симптоми односно кондиломи код мушкараца се јављају као брадавице, односно осип на пенису, црвене, розе тачке и тачкице око базе (корена) пениса, на кожици, главићу и околини. Ови вируси могу довести до стварања малигних тумора на спољашњим гениталијама и код мушкараца и код жена (карцином пениса и вулве), као и до карцинома грлића материце код жена, те се овај тип карцинома оправдано убраја у сексуално преносиве болести. За епидемију рака усне дупље се такође сматра да је узрокована хуманим папиломи вирусима, који су путем оралног секса доспели у ждрело. Кондиломи у трудноћи могу довести до инфекције бебе током вагиналног порођаја, односно довести до кондилома грла или гласних жица код новорођенчета односно плода, са последичним сметњама при дисању и плачу (касније говору). Кондиломи грла код одраслих се још јављају и као последица упражњавања оралног секса. Папилома вируси се преносе са кондомом као и без њега. Полна инфекција овим вирусима ускоро ће постати полна болест број 1 у свету по броју заражених. Погледајте следеће врло илустративне слике и фотографије кондилома.

Кондиломи, папиломи, полне брадавице су полна болест са симптомима код мушкараца који су приказани на слици  Papillomata acuminata на слици су симптом полно преносиве болести кондилома код мушкараца чије преношење може бити и оралним путем  Кондиломи, папиломи, полне брадавице су полна инфекција са симптомима код мушкараца који су приказани на слици  Код жена је јако тешко дијагностификовати папиломе односно полне брадавице као симптом полно преносиве болести кондилома чији је вирус приказан на слици

Цитомегаловирус инфекцију изазива истоимени вирус. Цитомегаловирус (CMV) може пренети влажни пољубац и сексуални односи. Могуће је инфицирање одојчади при дојењу, као и заражавање фетуса преко плаценте, а тада као последице могу бити: спонтани побачаји, превремени порођаји, мртворођеност или живо новорођенче са CMV обољењем. Најчешћи разлог урођеним абнормалностима плода је управо CMV инфекција.

Цитомегаловирус на слици се као узрочник полне болести преноси влажним пољупцем и сексуалном односима  На слици су цитомегаловирусне "уљасте мрље" у ћелији са инфекцијом овом полно преносивом болести која се преноси оралним путем

Molluscum contagiosum изазива вирус из групе Pox вируса.

На слици су симптоми полне болести Молускум контагиозум код мушкараца  На слици је хиперпластични (џиновски) molluscum contagiosum, на предњој страни врата, као симптом ове полно преносиве болести код 40-о-годишњег пацијента који има болест СИДУ

Хепатитис Б, Ц и ДВирусни хепатитис Б се може преносити са мајке на дете током порођаја, трансфузијама заражене крви и сексуалним односима. Вирус хепатитиса Б је прилично отпоран у спољашњој средини, тако да је могуће заражавање употребом заједничког прибора за бријање (у кући, у војсци и фризерским салонима), преко недовољно стерилисане опреме за тетовирање и пирсинг,  а на жалост и неретко, преко недовољно стерилисане и очишћене опреме код зубара и при хируршким операцијама. Доста је чест у нашој земљи, око 2% људи га има, што је дупло чешће него у западним земљама. Када је у питању сексуални пут преноса, под највећим ризиком да добију ову полну болест су мушки хомосексуалци, као и хетеросексуалци оба пола који имају више сексуалних партнера. Вирус хепатитиса Б је чак 25 пута мањи од величине микропора на кондому. Описани су и случајеви заражавања преко влажног пољупца. Када се дете зарази од заражене мајке током трудноће, онда оно постаје хронични вироноша. Вируси хепатитиса Ц и Д се преносе на сличан начин као и хепатитис Б. Као последица ових вирусних хепатитиса могу настати: рак јетре као и оштећења мозга, цироза јетре, кома и смрт.

На слици је вирус хепатитиса Б који се као полно преносива болест може пренети и оралним путем  На слици је приказан један од тежих симптома хепатитиса B као полне болести

СИДА је као полна болест први пут откривена у САД 1981 год.. За ових 30-ак година, болест СИДА се толико проширила да је регистрована у 184 државе, на свим континентима, и са милионима заражених. Особе које су инфициране неком сексуално преносивом болешћу, имају 2 до 5 пута већу шансу да добију AIDS уколико се изложе вирусу током сексуалног контакта. Извор ове полно преносиве инфекције је болестан или вирусом заражен човек, као и вирусом заражене телесне течности (крв, сперма, вагинални секрет, млеко, пљувачка, мокраћа, зној, сузе). Невероватно је, али забележен је и случај да је вирус HIV-а преживео чак 7 дана у крвном угрушку. HIV инфекција се преноси на један од три начина: 1. сексуалним контактом (хомо- , хетеро- , би-); 2. зараженим шприцевима и иглама, 3. са мајке на дете (интраутерино, на порођају и при дојењу). Вирус HIV-а је већ мутирао, тако да засада, након само 30-ак година његовог постојања, постоје три типа вируса : HIV 0, HIV 1, HIV 2, што ће рећи да се понаша слично вирусу грипа, који је иначе веома склон мутацијама. Вирус HIV-а је склон мутирању због великог броја грешака у транскрипцији (при размножавању самог вируса), што ће још више отежати налажење вакцине, као и делотворност саме вакцине, уколико се иста ипак пронађе, а уколико она па опет не покрије све типове HIV-а (као нпр. вакцина против грипа која постоји, али је тип специфична, па вакцинисани пацијент касније може добити грип, али узрокован само другим типом вируса грипа).

На слици је вирус HIV-a који проузрокује симптоме полне болести СИДЕ

Циљне ћелије за вирус HIV-а су оне ћелије које на својој површини имају CD4 протеински молекул, који служи као рецептор преко кога вирус HIV-а улази у ћелију, а то су: ћелије лимфног система, одбрамбене ћелије нервног система и велики број ћелија на гениталној и ректалној слузници (зато је опасан и сам додир полних органа, а без сексуалног односа; слично важи и за генитални херпес и кондиломе). Другим речима, циљне ћелије су: помоћни Т лимфоцити, моноцити, макрофаги, микроглија и ћелије цревне слузнице. Инкубација је временски период од момента заражавања до момента обољевања. У првих 6 месеци инкубације ове полне болести, постоји тзв. „прозор инфекције”, период када је стандардним тестовима немогуће утврдити да ли је неко HIV+.

Особа инфицирана HIV-ом је инфективна (заразна) за све време инкубације (неколико месеци до преко 10 година), тако да за све то време, док се болест СИДА не испољи, особа несметано шири полну инфекцију, јер не зна да је HIV+, а ни на који начин се здравствено не разликује од других људи, све до момента када се полна болест СИДА испољи. С друге стране, питање пацијентовог понашања при сазнању да је HIV+, врло је дубиозна ствар. Пацијент при једној од честих манифестација СИДЕ, тзв. Aids dementia complex, при којој је нападнут централни нервни систем (мозак), што доводи при том и до психичких промена код пацијента, тако да исти једноставно не схвата шта ради. Познати су и случајеви болесника који свесно хоће да заразе другога, тј. тзв. агресивних болесника. Такође, преморбидно психопатско стање HIV+ пацијента, чини га потенцијално склоним ширењу заразе, јер је промискуитетност управо психопатска категорија (живе по психопатолошком принципу: „Задовољство одмах и сад!“, а то у комбинацији са карактеристичном психопатском неспособношћу да се трајно емоционално вежу за једну особу, резултира појавом промискуитетности), а постоје и психопатски типови који имају и карактеристичну небригу за заштиту себе и других људи - асоцијалне психопате (чине око 3% опште популације). Воља и свест су психопатама подређени нагонима, за разлику од нормалних људи који задовољење нагона подређују вољи и свести, а који чине око 90% опште популације. Односно, психопате дају примат тренутним над трајним задовољствима.

Aids dementia complex на CT слици као један од симптома полно преносиве болести СИДЕ чије преношење може бити и оралним путем  Aids dementia complex на NMR слици као један од симптома полне болести СИДЕ  Aids dementia complex је симптом ове полно преносиве инфекције

Инфекција HIV-ом настаје кроз мале, голим оком невидљиве повреде слузница, преко којих вирус доспева директно у крв. Повреде слузница гениталног и аналног предела редовно настају при сексуалном односу, а повреде слузнице уста настају најчешће прањем зуба, те се тако унутар 2 сата после прања зуба, СИДА може пренети и влажним (француским) пољупцем. Најновија истраживања говоре да се ова полно преносива инфекција може пренети чак и оралним сексом, због постојања рецептора CXCR4 у устима, с тим да при том није неопходно постојање повреда тј. микроскопских крварења на слузници уста (влажни пољубац ?????). Више података о оралној трансмисији HIV-а преко поменутог рецептора можете добити претрагом на www.ncbi.nlm.nih.gov. Контакт рана било које природе и величине (огреботине, посекотине, огуљотине и упале коже, као и слузница) са зараженим телесним течностима, подразумева се као начин преноса, те отуда и професионални ризик код медицинског особља да оболи од ове полне болести. Шала мала Осмех, али стоматолози само што нису почели да носе скафандре.

Болест СИДА има невероватну епидемиолошку особину у природним условима, а то је да се број инфицираних дуплира сваких 10-12 месеци. Број инфицираних је немогуће прецизно утврдити, па се тај број процењује тако што се број евидентираних множи са 3-11. Највише пропагирани начин заштите од HIV-а јесте кондом, тј. кондом кампање, које обично финансира управо индустрија кондома.

Сигурност кондома као средства превенције полно преносивих болести је недовољна. Кондом или уздржавање односно апстиненција?

Кондом или апстиненција ???

Сигурност кондома - Млади иначе у принципу не користе кондом увек (у вези га пре или касније престају користити), јер им квари природност најинтимнијег чина између двоје људи. А где је уопште место кондома у заштити од ове опаке полне болести? Најквалитетнији кондом, има највећи коефицијент сигурности у моменту када силази са фабричке траке, и тада он износи - 90%. И са таквим кондомом би болест СИДА наставила да се шири, само истина споријим темпом, односно без годишњег дуплирања. Тај коефицијент сигурности кондома, од фабричке траке па до момента употребе, опада током транспорта до места продаје, затим током чувања на месту продаје, па онда током корисниковог транспорта до места где ће га чувати, затим током чувања од стране корисника, и на крају опада у самом моменту сексуалног односа (трење + температура вагине од 37 степени Целзијуса). Разлог због којега коефицијент сигурности кондома опада, лежи у ширењу микропора на кондому, који није голим оком видљиво оштећен (није пукао). Поређења ради, величина вируса HIV-а, у односу на величину микропора кондома, јесте однос величина столице и осредње собе (1:10). Током сексуалног односа, коефицијент сигурности најквалитетнијег кондома, који при том није видљиво физички оштећен тј. није пукао, у најбољој варијанти износи 80%. Постоје научни радови који извештавају и о још нижим резултатима кондома у превенцији СИДЕ у односу на овај рад што смо га линковали... Да ли је сигурност кондома велика? Да ли је 20% мали ризик? Задовољавајућа превенција? Да ли се код AIDS-а уопште може говорити о великом и малом ризику? СИДА је смртоносна болест, исто као и беснило. Пацијент оболео од СИДЕ умире на два начина, или од разноразних инфекција, или ако неким чудом преживи инфекције, а то би заиста било чудо, онда од малигних тумора насталих као последица пада имунитета. Све у свему, не може остати жив. Из свега овога је јасно, колико је трагична “мудрост” из једне песме: “Само секс и рокенрол, све остало је спомен дом!”.

На слици је Капошијев сарком (Kaposi sarcoma) као један од најчешћих тумора односно симптома полне болести СИДЕ  На слици је Капошијев сарком (Kaposi sarcoma) као један од најчешћих тумора односно симптома полно преносиве болести СИДЕ  На слици је Капошијев сарком (Kaposi sarcoma) као један од најчешћих тумора односно симптома полне инфекције вирусом СИДЕ

И на крају, закључак. Како стати на реп полно преносивим болестима? Укључујући наравно и оне код којих не постоје клиничке потврде да би их кондом спречавао (сифилис, херпес, хламидије), као и оне код којих кондом није довољно ефикасан, а чији најцрњи представник је СИДА. Закључак се намеће текстом преузетим из наше књиге - Дерматовенерологије на страни 312.

Болести које се преносе сексуалним путем су врло распрострањена обољења. У последње две деценије (од раних 80-тих) је запажен значајан пораст броја оболелих од сексуално преносивих болести. И поред великог напретка у дијагностици и терапији полно преносивих болести, парадоксално је да њихова учесталост и даље расте, а таквом порасту доприносе бројни фактори:

 

1. Промене моралних норми

2. Либерализација сексуалних односа (“сексуална револуција”)

3. Потенцирање секса путем мас медија и филмске индустрије

4. Мењање сексуалних навика (орални и анални секс)

5. Хомосексуалност

6. Проституција

7. Злоупотреба дроге и алкохола

8. Примена оралних контрацептива

9. Урбанизација и миграције становништва

10. Пораст броја сојева микроорганизама који су отпорни на антибиотике и изазивају СПБ (STD).

Закључак је јасан. Руковођени основном медицинском идејом, по којој се увек треба лечити узрок, а не последица, можемо апострофирати значај морала, како у заштити самога себе, тако дабоме и другога. Од свих нагона, сексуални нагон је потенцијално најдеструктивнији, обзиром да се задовољава у двоје (или више), те да се као бумеранг може окренути против онога, ко се дрзне да га злоупотребљава. Стога не треба да изненади чињеница, што је кроз историју цивилизације, управо сексуални нагон претрпео и највећа ограничења (и по вертикали и по хоризонтали), али, зарад већег добра, зарад трајних задовољстава.

За младе који нису искусили сексуалне односе, треба да важи максима: „Један сексуални партнер, за цео живот.“. И то је најбоља превенција полно преносивих болести. А за оне који јесу искусили сексуалне односе: „Што мање сексуалних партнера.“. Максима: „Један сексуални партнер за цео живот.“, корисна је не само са дерматовенеролошке тачке гледишта, већ и са психолошке тачке, као и са тачке социјалних интеракција, а те тачке се, на жалост, врло често неоправдано занемарују, или пак погрешно представљају.

Пре него што са Вашим будућим партнером пођете упражњавати сексуалне односе, а за сваки случај и пре влажног пољупца, препоручљиво би било да се обоје заједно тестирате, како бисте били 100% сигурни да неће доћи до заражавања хепатитисом Б или пак HIV-ом. Тестирање на хепатитисе и HIV можете бесплатно урадити пре подне у Градском заводу за јавно здравље-Београд, у Булевару Деспота Стефана 54а (бивша улица 29. новембра). Они користе тестове најновије генерације, који период "прозора" за HIV скраћују са поменутих 6 месеци на само месец дана. Потребно је дакле да од ризичног контакта прође бар месец дана да би тест на HIV и хепатитис Б био пуноважан. За пуноважност теста на хепатитис Ц потребно је да прође бар пола године од ризичног догађаја. У истој установи може се добити вакцина против хепатитиса Б (вакцина штити и од хепатитиса Д). За обавештавање о цени и другим појединостима око вакцина позовите их на 011/2078-674. На хламидије и друге бактеријске полне болести можете се тестирати пре подне у Градском заводу за кожне и венеричне болести - Београд, у улици Џорџа Вашингтона 17. За обавештавање о цени и другим појединостима тестирања позовите их на 011/3243-626 лок. 124.

Војислав П. Радоја

P.S. Уколико желите да овај текст поделите са Вашим пријатељима на Фејсбуку, кликните на сличицу BOOKMARKS при самом врху ове странице, затим у понуђено поље укуцајте face, а када кликнете на понуђену Facebook иконицу и потом се пријавите на Facebook, одаберите Подели (Share) у доњем десном углу екрана али претходно подесите појединости линка.

Напред

 

Сродне теме на форуму МЕДИЦИНАРИ:

http://www.medicinari.com/forum/forumdisplay.php?fid=19

http://www.medicinari.com/forum/forumdisplay.php?fid=24

http://www.medicinari.com/forum/forumdisplay.php?fid=49

http://www.medicinari.com/forum/forumdisplay.php?fid=29

 Главни мени
О нама
Ћирилица
Православље и мед.
Форум и листа
Програмчићи
Енглески
Линкови
Научни рад
Хуманитарни рад
Забава
Помозите нам

 Подмени
Your Link
Ваша веза
Your Link

  Page Rank

 

 

Google

Иди на врх стране о полно преносивим болестима, полним инфекцијама и полним болестима

 


This site is © Copyright www.medicinari.com 2013-2014, All Rights Reserved.
kontakt@medicinari.com, ул. др Суботића бр.8, Београд, Србија