Полне болести

Полне болести

Полне болести, полно преносиве болести, сексуално преносиве болести (СПБ), полне инфекције или венеричне болести су све чешће, знатно чешће него раније. Њиховом ширењу доприноси и околност што се о њима мало мисли, и уврежено мишљење код лаика да се полно преносиве болести лако лече. Међутим, наивних полних болести нема, чак иако је лечење тих полних болести брзо и успешно. Посебно забрињава све већи пораст сифилиса и СИДЕ...

Полне болести обухватају најмање 20 врста полних болести. Међу тим полним болестима имамо разне вирусне, бактеријске, гљивичне (нпр. кандидијаза) и паразитарне полне болести.

У вирусне полне болести се убрајају следеће болести и/или њихови узрочници: 

У бактеријске полне болести се убрајају следеће болести и/или њихови узрочници:
У паразитарне полне болести се убрајају следеће болести и/или њихови узрочници:
  • трихомонијаза
  • стидне ваши,
  • шуга, 
  • интестиналне амебе, 
  • Trypanosoma cruzi, 
  • Giardia lamblia.
Полне болести узроковане вирусима као најмањим микроорганизмима, су највећи проблем, како због слабих могућности за превенцију инфекције полном болести при сексуалном контакту са зараженим, тако и због слабости или недостатка терапије.

Од свих полних болести, најпознатије су оних 5 класичних венеричних тј. полно преносивих болести (сифилис, трипер, меки шанкр, лимфогрануломатоза и ингвинална грануломатоза), као и једна нова полна болест, која увелико прети да угрози опстанак људске врсте на Земљи - СИДА. У наставку текста ће бити описане појединачно све полне болести.
  • Слика приказује мушки репродуктивни систем или мушке полне органе као циљно место за мушке полне болести
  • Слика приказује женски репродуктивни систем или женске полне органе као циљно место за женске полне болести

Полно преносиве болести

Полно преносиве болести се као што им само име каже преносе полним путем, мада се то може узети само као условно тачно, јер се неке од њих могу преносити и другим путевима. Примарни пут преношења је полни однос или сношај (вагинални и анални секс), а неретко може бити и орални секс. Други путеви преношења сваке од полних болести ће бити описани код њих појединачно у наставку текста.

Статистике

У Србији се не зна тачан број заражених полним болестима. Процењује се да је у Србији око 1,5 милиона људи заражено полним болестима или нешто око 20% од укупног броја становника. Највећи број регистрованих заражених је у узрасној скупини младих до 26. година старости. У Србији су хламидија и кондиломи (гениталне брадавице) најчешћи узрочници и полно преносиве болести.

Полне болести слике

Следи неколико занимљивих слика полних болести и њихових узрочника, а у наставку текста ће уз опис сваке од полних болести бити још више слика симптома полних болести.

  • Полне болести слика 1 - Симптоми Balanitis et balanoposthitis код мушкараца који су често узроковани кандидом која може бити и полна болест
  • Полне болести слика 2 - Pediculus pubis или стидна ваш која се преноси и полним путем
  • Полне болести слика 3 - На слици је каналић у кожи који је издубио шугарац (Sarcoptes scabiei). На горњем крају је женка шугарца. Испод ње су светла јајашца и црнкасте куглице фецеса. При дну су ларве које су се тек излегле (полусхематски приказ). Шуга као полна болест.
  • Полне болести слика 4 - Слика приказује Trichomonas vaginalis - Трихомонас који доводи до тога да се појаве симптоми полне болести трихомонијазе
  • Слика приказује Трипанозому крузи као узрочника полне болести и њених симптома
  • На слици је Трипанозома крузи на размазу периферне крви добијена полним путем преноса
  • Слика приказује паразита Giardia lamblia са карактеристичном опремом за кретање која се може пренети полним путем
  • На слици је Giardia lamblia која се преноси полним путем приказана под електронским микроскопом

Полне болести код мушкараца

Полне болести код мушкараца су врло распрострањене. Иако мушкарци могу бити без симптома полне болести, симптоми полних болести код мушкараца се ипак јако често јављају, па се тада и региструју оболели мушкарци. 

Полне болести код мушкараца су у народу познатије као мушке полне болести, али их медицински гледано узрокују исти микроорганизми као и женске полне болести, што ће рећи да су у питању исте полне болести, само су различити симптоми полних болести код жена и полних болести код мушкараца.

Полне болести код жена

Полне болести код жена су доста честе, скоро исто као и код мушкараца, с том разликом да су жене често без симптома код других полних болести у односу на мушкарце, односно за различите полне болести се жене појављују као асимптоматски преносиоци у односу на мушкарце.

Женске полне болести су термин у народу који означава полне болести код жена. 

Полне болести симптоми

Симптоми полних болести могу бити међусобно слични, али и врло различити, у зависности од тога о којој се полној болести ради. Ситуацију додатно компликују полне болести које протичу без симптома. Оријентациони списак симптома полних болести би био:

  • осећај печења приликом мокрења
  • бол у доњем делу стомака
  • бол током сексуалног односа
  • крварење током полног односа
  • пликови или живе ране на гениталијама
  • појачана секреција непријатног мириса из гениталија
  • осип или свраб у гениталном пределу
  • оток у пределу полних органа
Овим списком нису исцрпљени сви симптоми полних болести, као што ћете видети у наставку текста о симптомима сваке полне болести појединачно.

Полне болести које су узроковане вирусима, као што рекосмо на почетку, су највећи проблем, како због слабих могућности заштите, тако и слабости одговарајуће терапије за њих.

Кондом или промена понашања, питање је сад???

Кондом кампање или примарно промена понашања

Кондом

Кондом је врло дискутабилне ефикасности када су полне болести у питању. Млади иначе у принципу не користе кондом увек (у вези га пре или касније престају користити), јер им квари природност најинтимнијег чина између двоје људи. А где је уопште место кондома у заштити од СИДЕ? Најквалитетнији кондом, има највећи коефицијент сигурности у моменту када силази са фабричке траке, и тада он износи - 90%. И са таквим кондомом би болест СИДА наставила да се шири, само истина споријим темпом, односно без годишњег дуплирања. Тај коефицијент сигурности кондома, од фабричке траке па до момента употребе, опада током транспорта до места продаје, затим током чувања на месту продаје, па онда током корисниковог транспорта до места где ће га чувати, затим током чувања од стране корисника, и на крају опада у самом моменту сексуалног односа (трење + температура вагине од 37 степени Целзијуса). Разлог због којега коефицијент сигурности кондома опада, лежи у ширењу микропора на кондому, који није голим оком видљиво оштећен (није пукао). Поређења ради, величина вируса ХИВ-а, у односу на величину микропора кондома, јесте однос величина столице и осредње собе (1:10). Током сексуалног односа, коефицијент сигурности најквалитетнијег кондома, који при том није видљиво физички оштећен тј. није пукао, у најбољој варијанти износи 80%. Постоје научни радови који извештавају и о још нижим резултатима кондома у превенцији СИДЕ у односу на овај рад што смо га линковали... Да ли је сигурност кондома велика? Да ли је 20% мали ризик? Задовољавајућа превенција полних болести? Да ли се код СИДЕ уопште може говорити о великом и малом ризику? СИДА је смртоносна болест, исто као и беснило. Пацијент оболео од СИДЕ умире на два начина, или од разноразних инфекција, или ако неким чудом преживи инфекције, а то би заиста било чудо, онда од малигних тумора насталих као последица пада имунитета. Све у свему, не може остати жив. Из свега овога је јасно, колико је трагична “мудрост” из једне песме: “Само секс и рокенрол, све остало је спомен дом!”.

Превенција полно преносивих болести

И на крају, закључак. Како стати на реп полно преносивим болестима? Укључујући наравно и оне код којих не постоје клиничке потврде да би их кондом спречавао (сифилис, херпес, хламидије), као и оне полне болести код којих кондом није довољно ефикасан, а чији најцрњи представник је СИДА.

Закључак се намеће текстом преузетим из наше књиге - Дерматовенерологије на страни 312.

"Болести које се преносе сексуалним путем су врло распрострањена обољења. У последње две деценије (од раних 80-тих) је запажен значајан пораст броја оболелих од сексуално преносивих болести. И поред великог напретка у дијагностици и терапији полно преносивих болести, парадоксално је да њихова учесталост и даље расте, а таквом порасту доприносе бројни фактори:

  1. Промене моралних норми
  2. Либерализација сексуалних односа (“сексуална револуција”)
  3. Потенцирање секса путем мас медија и филмске индустрије
  4. Мењање сексуалних навика (орални и анални секс)
  5. Хомосексуалност
  6. Проституција
  7. Злоупотреба дроге и алкохола
  8. Примена оралних контрацептива
  9. Урбанизација и миграције становништва
  10. Пораст броја сојева микроорганизама који су отпорни на антибиотике и изазивају СПБ (STD)."

Закључак је јасан. Руковођени основном медицинском идејом, по којој се увек треба лечити узрок, а не последица, можемо апострофирати значај морала, како у заштити самога себе, тако дабоме и другога. Од свих нагона, сексуални нагон је потенцијално најдеструктивнији, обзиром да се задовољава у двоје (или више), те да се као бумеранг може окренути против онога, ко се дрзне да га злоупотребљава. Стога не треба да изненади чињеница, што је кроз историју цивилизације, управо сексуални нагон претрпео и највећа ограничења (и по вертикали и по хоризонтали), али, зарад већег добра, зарад трајних задовољстава (телесно здравље, душевно здравље, могућност добијања деце, брачна стабилност, углед у друштву). Психопате дају примат тренутним задовољствима над трајним.

За младе који нису искусили сексуалне односе, треба да важи максима: „Један сексуални партнер за цео живот.“. И то је најбоља превенција полно преносивих болести. А за оне који јесу искусили сексуалне односе: „Што мање сексуалних партнера.“. Максима: „Један сексуални партнер за цео живот.“, корисна је не само са дерматовенеролошке тачке гледишта, већ и са психолошке тачке, као и са тачке социјалних интеракција, а те тачке се, на жалост, врло често неоправдано занемарују, или пак погрешно представљају.

Тестирање на полне болести

Пре него што са Вашим будућим партнером пођете упражњавати сексуалне односе, а за сваки случај и пре влажног пољупца, препоручљиво би било да се обоје заједно тестирате, како бисте били 100% сигурни да неће доћи до заражавања хепатитисом Б или пак ХИВ-ом. Тестирање на хепатитисе и ХИВ можете бесплатно урадити пре подне у Градском заводу за јавно здравље-Београд, у Булевару Деспота Стефана 54а (бивша улица 29. новембра). Они користе тестове најновије генерације, који период "прозора" за ХИВ скраћују са поменутих 6 месеци на само месец дана. Потребно је дакле да од ризичног контакта прође бар месец дана да би тест на ХИВ и хепатитис Б био пуноважан. За пуноважност теста на хепатитис Ц потребно је да прође бар пола године од ризичног догађаја. У истој установи може се добити вакцина против хепатитиса Б (вакцина штити и од хепатитиса Д). За обавештавање о цени и другим појединостима око вакцина позовите их на 011/2078-674. За тестирање на хламидије и друге бактеријске полне болести можете се јавити пре подне у Градски завод за кожне и венеричне болести - Београд, у улици Џорџа Вашингтона 17. За обавештавање о цени и другим појединостима тестирања на полне болести позовите их на 011/3243-626 лок. 124.

Војислав П. Радоја

ПретходнаСтраница 1 од 10