Св. Владика Николај

Запад и Исток

Запад је у конвулзији, Исток је у резигнацији. Запад непрестано гризе Дрво Познања, и осећа све већу глад за знањем, Исток седи под Дрветом Живота, но не може да се маши за плод. Запад је махнит за организацијом, Исток је махнит за организмом. Запад неуморно уређује спољашње ствари, док унутрашње вредности, једна за другом, ишчезавају. Исток неуморно култивише унутрашње вредности, док спољашње падају и пропадају. Запад зида чудовишне вавилонске куле, но, пошто се те куле зидају од неотесаног камена и увек нагнуте на једну страну, куле се брзо сурвавају; Исток знојно глача камен по камен, и успео је углачати прекрасно камење, но никако не може да га сложи у једну грађевину.

На Западу се култивишу ствари, и ствари се блистају, а човек све више дивља и покрива се мраком; на Истоку се култивишу поједини људи, и поједини људи се блистају, а ствари стоје у дивљини и расту у корову.

Запад верује у дела човечја на првом месту, па у дела Божја на другом месту, па у Бога на трећем месту; Исток верује у Бога, али подништава дела Божја и одбацује дела човечја. За то Запад нема јединства нити може да дође до јединства, јер јединство је само у Богу; и за то Исток има јединства унутрашњег, али га неће да спроведе и споља. И за то активност Запада прелази тако често у рат и мир Истока у резигнацију.

А зашто је то све тако, питаш, дете моје? Зато што Запад не може да усвоји Христа, Исток не може да усвоји Исуса. Или, зато што Запад признаје човека, а не признаје Бога, док Исток признаје Бога, а не признаје човека.

Зато је Запад у конвулзији, а Исток у резигнацији. А Исус, Христос шири обе руке да загрли у један загрљај Исток и Запад; али не може; не може да загрли Исток због нирване нити Запад због мачева.