Lekovite biljke
Aronija
Koristi od bobica i soka aronije su višestruke, i iako su se u početku primarno koristili kao izvor vrednih hranljivih materija za ruske astronaute (izloženost radijaciji iz Svemira), kasnije je korišćenje prošireno i za: veliki izvor antioksidanasa u borbi sa oksidativnim stresom, ima dokazano antitumorsko dejstvo kako u sprečavanju tako i u lečenju tumora, sprečava trombozu tj. nastanak krvnih ugrušaka u kardiovaskularnom sistemu te tako pomaže u sprečavanju infarkta i šloga kao i kod proširenih vena i hemoroida, pomaže u snižavanju povišenog krvnog pritiska i smanjenju srčanih bolesti, pomaže u kontroli nivoa šećera kod dijabetičara, ima oko 5 puta efikasnije od brusnice antiseptičko dejstvo za zdravlje mokraćnog sistema, jača imuni sistem protiv prehlade i gripa, deluje antiinflamatorno kod hroničnih zapaljenja, ublažava glavobolju i migrenu, pomaže kod malokrvnosti tj. anemije, smanjuje loš i podiže dobar holesterol, pomaže kod bolesti štitnjače i gušavosti, jača memoriju i štiti mozak od nastanka demencije, usporava starenje, štiti od uticaja štetnog UV zračenja, pomaže u smanjenju oštećenja kod čira, gastritisa i pankreatitisa, pomaže u očuvanju elastičnosti krvnih sudova i sprečavanju ateroskleroze, pospešuje zaceljivanje rana nakon operacija, čisti krv i štiti jetru pomažući joj u odstranjivanju otrovnih materija i teških metala iz organizma, izuzetno korisnom se pokazala po zdravlje obolelih od radijacione bolesti u nuklearnoj katastrofi Černobil, smanjuje rizik od makularne degeneracije i slepila.
Sa stranice sadnice aronije
Godži
Pored ukrasnih svojstava goji je istovremeno i jako lekovita biljka.
U nekoliko istraživanja, godži bobice su delovale na očuvanje DNK od mutacija koje između ostalog mogu dovesti i do tumora. Svi koji se brinu zbog uticaja starenja na telo i zdravlje, trebali bi voditi računa o tome.
Studija Fu Jen University, u Taipei, potvrdila je da Lycium barbarum Linnaeus sadrži karotenoide, flavonoide i polisaharide koji mogu sprečiti hronične bolesti, kao što je makularna degeneracija koja je povezana sa starenjem.
Druga studija je pokazala da polisaharidi iz godži bobica štite ćelije testisa od delovanja slobodnih radikala. Takođe, godži bobice mogu zaštititi mozak od Alchajmerove bolesti na način da čuvaju neurone od delovanja proteina amiloida.
Godine 1988. Državni naučni savet u Kini je izdao saopštenje da konzumacija malo manje od 50g goji bobica na dan može povećati količinu belih krvnih ćelija. Količina antitela imunoglobulina A se takođe povećala za 75%. Zaključno, dve odvojene komponente imunološkog sistema su poboljšane prilikom unosa godži bobica.
Takođe, na osnovu dosadašnjih rezultata postoji pretpostavka da godži bobice ograničavaju neosetljivost tela na insulin. One životinje koje su hranjene goji bobicama u periodu od 3 nedelje, izgubile su težinu, a nivo insulina, triglicerida i holesterola je skoro normalizovan.
U Kini ga doktori koriste kao sredstvo za lečenje visokog krvnog pritiska i dijabetesa u količini od 10 do 30 grama sušenih godži bobica na dan.
Još jedan rad indicira da polisaharidi iz godži bobica stimulišu proizvodnju većih količina interleukina-
2 koji štiti organizam od bakterija i karcinoma.
U nekoliko radova prikazani su blagotvorni učinci uzimanja godži bobica istovremeno s konvencionalnim lekovima za suzbijanje karcinoma.
Na Strang Cancer Prevention Center u New York City, istraživači su otkrili da godži suzbija rast estrogen zavisnih ćelija raka dojke.
Konačno, analiza listova kultivisanog Lycium barbarum L. sprovedena na Kineskoj Akademiji Nauka u Vuhanu, Kina, dokazala je veliku zastupljenost i predominaciju flavonoida rutina u listovima godžija. I divlji i kultivisani godži sadrži oko 6 procenata rutina u listovima. Istraživači su stoga zaključili da lišće kultivisanog Lycium barbarum predstavlja pogodnu sirovinu za medicinske čajeve.
Godži bobice nikako nije preporučljivo koristiti ženama u trudnoći.
Takođe, na osnovu dosadašnjih rezultata postoji pretpostavka da godži bobice ograničavaju neosetljivost tela na insulin. One životinje koje su hranjene goji bobicama u periodu od 3 nedelje, izgubile su težinu, a nivo insulina, triglicerida i holesterola je skoro normalizovan.
U Kini ga doktori koriste kao sredstvo za lečenje visokog krvnog pritiska i dijabetesa u količini od 10 do 30 grama sušenih godži bobica na dan.
Još jedan rad indicira da polisaharidi iz godži bobica stimulišu proizvodnju većih količina interleukina-
2 koji štiti organizam od bakterija i karcinoma.
U nekoliko radova prikazani su blagotvorni učinci uzimanja godži bobica istovremeno s konvencionalnim lekovima za suzbijanje karcinoma.
Na Strang Cancer Prevention Center u New York City, istraživači su otkrili da godži suzbija rast estrogen zavisnih ćelija raka dojke.
Konačno, analiza listova kultivisanog Lycium barbarum L. sprovedena na Kineskoj Akademiji Nauka u Vuhanu, Kina, dokazala je veliku zastupljenost i predominaciju flavonoida rutina u listovima godžija. I divlji i kultivisani godži sadrži oko 6 procenata rutina u listovima. Istraživači su stoga zaključili da lišće kultivisanog Lycium barbarum predstavlja pogodnu sirovinu za medicinske čajeve.
Godži bobice nikako nije preporučljivo koristiti ženama u trudnoći.
Sa stranice goji sadnice
Zova
Plodovi crne zove (Sambuci fructus) su bogati antioksidansima isto koliko i aronija (imaju skoro istu ORAC vrednost). Zreli plodovi su potpuno bezbedni za korišćenje ukoliko se termički obrade (npr. potopljeni u vodu ključaju samo 30 minuta na 100 C). Sirovi zreli plodovi nisu preporučljivi za jelo, kao ni nezreli plodovi. Plodovi imaju antiinflamatorno, antivirusno (virus gripa A i B, HIV, Herpes simpleks virus tip 1 (HSV-1)), antioksidativno i antibakterijsko dejstvo. Koriste se kao pomoćno sredstvo u terapiji gripa, AIDS-a i karcinoma.
Cvet crne zove (Sambuci flos) se koristi kod nazeba u obliku infuzuma, za ispiranje usta i grla, sastojak je čaja za čišćenje (Species laxantes) i čaja za znojenje (Sambuci diaphoreticae). Čaj od zovinih cvetova primenjuje se kod prehlade i svih onih bolesti kod kojih znojenje dovodi organizam u bolje opšte stanje (bronhitis, kašalj, grip, veliki kašalj, tuberkuloza, kijavica, početna upala pluća, ospice, šarlah, astma, reumatična oboljenja).
Čaj od listova crne zove (Folium Sambuci nigri) koristi za izlučivanje mokraće i tečnosti iz tela. Zbog toga se kod smanjenog izlučivanja mokraće izazvanog poremećenim radom bubrega, kao i za izlučivanje nakupljene tečnosti u telu, preporučuje čaj od listova zove. S obzirom da sadrži i lekovitu materiju koja deluje na količinu šećera u krvi, može se primeniti i u slučaju šećerne bolesti, uz redovno kontrolisanje šećera u krvi.
Crna zova se u ishrani koristi na razne načine. Od bobica se priređuje pekmez, različiti umaci, kompot, vino, voćni sok, kaša, supa, rakija, žele, sirup, vinjak, sirovi kompot za dodatak jabukama, kruškama i bundevama, tj. služi kao dodatak za mešavine voćnih produkata jer su joj naglašeni ukus i intenzitet boje. Upotrebljava se i za bojenje vina (porto-vino). Od cvetova se priređuju jela s jajima, kao kolačići (prženi na masti ili prethodno umočeni u testo za palačinke), pravi se vino, sirup, osvežavajuće penušavo piće, liker i drugo. U Nemačkoj se od njih pravi osvežavajuće penušavo piće "zovin šampanjac", liker i vino.
Cvet crne zove (Sambuci flos) se koristi kod nazeba u obliku infuzuma, za ispiranje usta i grla, sastojak je čaja za čišćenje (Species laxantes) i čaja za znojenje (Sambuci diaphoreticae). Čaj od zovinih cvetova primenjuje se kod prehlade i svih onih bolesti kod kojih znojenje dovodi organizam u bolje opšte stanje (bronhitis, kašalj, grip, veliki kašalj, tuberkuloza, kijavica, početna upala pluća, ospice, šarlah, astma, reumatična oboljenja).
Čaj od listova crne zove (Folium Sambuci nigri) koristi za izlučivanje mokraće i tečnosti iz tela. Zbog toga se kod smanjenog izlučivanja mokraće izazvanog poremećenim radom bubrega, kao i za izlučivanje nakupljene tečnosti u telu, preporučuje čaj od listova zove. S obzirom da sadrži i lekovitu materiju koja deluje na količinu šećera u krvi, može se primeniti i u slučaju šećerne bolesti, uz redovno kontrolisanje šećera u krvi.
Crna zova se u ishrani koristi na razne načine. Od bobica se priređuje pekmez, različiti umaci, kompot, vino, voćni sok, kaša, supa, rakija, žele, sirup, vinjak, sirovi kompot za dodatak jabukama, kruškama i bundevama, tj. služi kao dodatak za mešavine voćnih produkata jer su joj naglašeni ukus i intenzitet boje. Upotrebljava se i za bojenje vina (porto-vino). Od cvetova se priređuju jela s jajima, kao kolačići (prženi na masti ili prethodno umočeni u testo za palačinke), pravi se vino, sirup, osvežavajuće penušavo piće, liker i drugo. U Nemačkoj se od njih pravi osvežavajuće penušavo piće "zovin šampanjac", liker i vino.
Sa stranice sadnice zove
Sibirski kivi
Sibirski kivi (bavarski kivi, mini kivi, bebi kivi, otporni kivi) je jako cenjen zbog izvrsnog ukusa, a posebno zbog visokog sadržaja vitamina i minerala. Sibirski kivi (Actinidia arguta) za razliku od svog komercijalno poznatijeg srodnika krupnijih dlakavih plodova iz toplijih krajeva (Actinidia deliciosa), sadrži 2-4 puta više vitamina i minerala. U poređenju sa limunom, koji ima 40-70 mg vitamina C na 100 grama ploda, sibirski kivi, zavisno od sorte, ima od 120-300 mg vitamina C. Kivi je jedan od najboljih izvora vitamina C u prirodi. Pored toga, mini kivi ima više kalcijuma od jabuke i više kalijuma nego banana. Voće sibirskog kivija sadrži mnogo vitamina E, zatim vitamin B2, vitamin A, B6, kalcijum, kalijum, magnezijum, mangan, gvožđe i folnu kiselinu. Zbog bogatog vitaminskog sastava sibirski kivi zovu mini vitaminskom bombom. Mini kivi je odličnog ukusa, bogat enzimima koji pomažu u varenju i predstavlja neophodan dodatak voćnim salatama. Plodovi mu ne moraju da se ljušte kad se upotrebljavaju sveži, koriste se i za sušenje, pravljenje peciva, džemova, mermelada, vina, likera, sirća, zamrzavanje itd. Pored korisnih plodova ova vrsta kivija je i vrlo dekorativna, zbog lepih cvetova i ovalnih, sjajno-zelenih listova.
Sa stranice kivi sadnice