Закључак и литература

Такви су, у најкраћим цртама, научни подаци које ђаци са својом базом знања могу да усвоје, а који дају поглед на свет који је потпуно другачији од оног који је данас практично универзално прихваћен. Далеко од тога да се аргументи креациониста на овоме исцрпљују; исто важи и за потешкоће на које наилази евоолуционистичка теорија. Људски разум је превише ограничен да би у себе примио детаљно знање о свему. Хтјели - не хтјели, ми уопштавамо знања, и та уопштавања се праве вјером. А вјера може бити различита.

Може се наставити са вјеровањем да је појава свијета, живота и разума била произвољна и да се налази под влашћу случаја. Али онда треба размотрити и особине тог Слијепог Случаја. Он се може видјети само по резултатима својег уплитања (другим ријечима, по својој суштини, он је невидљив). Захваљујући њему су установљени закони природе, али он сам се њима не потчињава, него иде насупрот њих (то јест, он је натприродан). Он је постојао још прије стварања Васељене (вјечан је). Његов утицај се простире на сву Васељену (свуда постојећ је). Он је узрок, индиректни или директни - свега тога што се икада и игдје дешавало (свемоћан је) [39, стр. 1]. Чији ли је то портрет - тог Слијепог Случаја? - Очигледно, овдје су побројана основна својства Божанства, мада не сва. Оваквом Слијепом Случају који претендује да на небесима замијени Бога не могу бити својствени личносно-морални квалитети. Он не може ни вољети, ни жељети, нити тражити шта од човјека, нити му, тим прије, може судити и наградити га по вјери и дјелима његовим. Управо тако изгледа бог којем су врло ради да се поклоне било који атеисти! Управо то они и очекују од Бога. Њихова се религија може описати јако просто: Боже, ако Те има, иди од нас и не сметај нам.

Ето у чему је рјешење загонетке, ето због чега данас има мање буквалних атеиста него дарвиниста и агностика (оних који се не удубљују у питање о битију Бога). Јер, данас није нимало лако, превише је данас антинаучно заозбиље доказивати да Бога нема. Али се зато по старом може покушавати да се траже докази да све и без Њега само од себе иде набоље и да неће бити потребе да се за свој живот неће морати одговарати. Према томе су усмјерене и потраге еволуциониста, јер, људи траже и покушавају да искамче независност од Бога, "дозвољавајући" Њему да буде туда негдје унаоколо, било гдје, само што даље од овдашњег живота.

Сада и ми и ви видимо са каквим су се предумишљајем филтрирале информације о научним открићима. Док се, напримјер, "сва колекција остатака "предака људи" која нам је данас на располагању лако може разложити на један билијарски сто" (Џ. Ридер), то, напротив, постоји огромна количина чисто људских остатака које налазе у слојевима много нижим ("древнијим") од оних у којима су налазили хуманоиде. И ко је од нас барем једном макар чуо ишта о таквим проналасцима? Али зато ми сви знамо да је наука кобајаги доказала да наше поријекло води од мајмуна, тачније, од тих мајушних кошчица које све колико их има заједно могу да стану на један сто.

Када је реални материјал за проучавања тако малобројан, када је од чињеница протјерано све што говори против општеприхваћене теорије - у суштини ствари, такве су све чињенице које могу да кажу неку значајнију ријеч - онда се над преосталим крхотинама чињеница, које дозвољавају каква хоћете наклапања, може теоретисати колико год коме падне на памет.

Добро рече доктор анатомије Соли Цукерман: "Научници који су се бавили ископавањем остатака примата нису се прославили уздржаношћу закључака у својим логичким конструкцијама. Њихови су закључци тако поражавајући, да човјек може да се са потпуним правом запита: да ли је наука овдје уопште завиривала?"

Нешто слично говори и антрополог Тим Вајт: "Проблем многих антрополога се састоји у томе да они толико жуде да нађу кост хоминоида, да је виде у било којем парченцету кости". 

Исто тако је сматрао и предсједник ВАСХИНИЛ-а, академик Т.Д.Лисенко: "Да би се добио одређени резултат, неопходно је хтјети да се добије управо тај резултат; ако ви хоћете да добијете одређени резултат - ви ћете га и добити". Радило се управо о научним резултатима.

Сва еволуционистичка слика свијета изграђена је управо на таквој "научној" методологији, на таквој врелој жељи да се добије оно што је задано. На неке моралне, духовне и социјалне консеквенце дарвинизма, који као да извршава неку врсту духовно-социјалног нарученог убиства, већ смо указивали.

Не треба мислити да се гласно супротставити еволуционој доктрини успјела ватрена вјера простих срдаца, она коју атеисти називају слијепом. Када се под шумним аплаузима публике појавила Дарвинова књига "Поријекло врста...", дјелатници западне цркве су углавном ћутали, а гласно да понешто приговоре покушали су једино научници. Али тресак пропагандистичке халабуке их је натјерао да заћуте. Касније се еволуција тако чврсто угнијездила у друштвену свијест, толико је добро она себе продала као апсолутну истину, да су се појавили многобројни покушаји црквених дјелатника (католика и - авај! - православних) да помире еволуционизам и хришћанску вјеру. Ови покушаји, ма како они били префињени, били су принуђени да увијек приказују Бога или као несвомоћног, или као несвеблагог, тако да они увијек противрјече основама хришћанске вјере. Али, као што смо видјели, још у већем степену они противрјече самој науци, њеним основним законима и многобројним чињеницама.

У нашој је земљи наука била прогањана у већем степену од религије. Религију је сложеније прогањати и уништавати. Хришћанска вјера је у стању да се потпуно неочекивано усели и у најокорјелија срца. Када се гледа у глобалу, обичних вјерника, који просто неће вјеровати дарвинистима може бити прилично много. Научника, пак, који ће имати доступ до истраживања и публикација, биће увијек мало. Вјерник ни у концлогору неће оставити своју вјеру и молитву, па чак ни проповијед. Научник, пак, ће, када га притисну, бити присиљен да остави своје свједочанство и аргументе. Тиме се и објашњава овакво страшно силовање материјализма у нашој науци, таква закржљалост њених способности да развија објективан поглед на свијет.

Сваког човјека, раније или касније, чека тренутак када ће се озбиљно замислити над својим животом. Главни закључци које ми изводимо из свега што је до сада речено јесу овакви.

Свијет је у основи својој натприродан, изнад науке. Тим прије се то односи на постојање живота, а још у већој мјери - на разум, душу и савјест човјека. Спознаја о томе шта је за човјека суштински важно остварује се прије свега вјером у Откровење Божије, које индиректно потврђују свједочанства истинске науке. Обје - и вјера и наука - обавјештавају нас не само о томе да је свијет погубљен и да погиба људским гријехом, него и о томе како Бог спасава тај свијет и човјека и чак их доводи у стање које је боље од првобитног. Заиста, не би било у складу са благошћу и свемоћу Божијом да се допусти да тако прекрасно саздан свијет погубе против Бога побуњене разумне твари.

И у предањима мноштва народа у најразличитијем виду постоји нада на будуће спасење и обнову свијета. Међутим, правилан поглед на то питање ми нигдје до у Светом Писму Новог Завјета нећемо наћи. Ради спасења свијета и искупљења човјека од гријеха Син Божији долази на земљу, постаје Човјек, страда и умире за гријехе наше и побјеђује смрт Својим Васкрсењем. Раскриће тог највеличанственијег тајанства излази из оквира наше књиге. Ми овдје напомињемо о њему и саопштавамо древни и увијек нови позив Божији свим људима: тражити спасења у Христу, прихватити ријеч Божију коју нам Он сије у наше душе, с тим да оно што је посијано донесе добар плод.

Спасење је наше - дјело нимало лако и ниједан га човјек само својим снагама не може достићи. За то је потребно - ни мање ни више него изаћи испод дејства природних закона које је установио Сам Бог; јер, на спасену твар се више не односe закони свеопштег труљења и распада. Велики дио нашег спасења већ је обавио Бог у Христу Исусу. Али и ми сами морамо да прихватимо тај дар, да га прихватимо вјером, која се изражава у њој одговарајућим дјелима, поступцима и расположењима наших срдаца. Како то учинити - учи нас Црква, коју је на земљи основао Исус Христос и Његови апостоли и којом је надаље руководио Дух Свети у свим њеним предањима и традицијама. Та је Црква - Црква Православна, према којој пут није затворен ни за кога. И у њој самој често се могу видјети спотицања, заблуде и гријеси појединих људи, али у њој је непогрешива сагласност учења Светих Апостола и Светих Отаца, које увијек прослављају сви православни људи.

Воздајмо зато славу Богу Живом, Љубећем и Спасавајућем. Како би ужасан био свијет који би основао "бог атеиста" - слијепи случај. Бесциљан, суморан и одвратан би био живот у таквом свијету под вођством таквог, мртвог бога. Управо такву учмалу слику може на живу човјечију душу да навуче еволуционистичка теорија о стварању свијета. И ако се код читаоца напокон са живе његове душе свали тај умртвљујући терет лаженаучног знања, ако он захтједне да и даље тражи истину и живот, и ако и једно и друго нађе у Христу, то такође треба признати за милост Бога Живога, а не за заслугу аутора ове књиге.

СТАНДАРДНИ (РУСКИ) ШКОЛСКИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ УЗ УЏБЕНИКЕ

• Г.Я. Мякишев, Б.Б. Буховцев. Физика 10-11. М., "Просвещение", 1991.
• Е.П. Левитан. Астрономия. М., "Просвещение", 1994.
• Общая биология. Под ред. И. Полянского. М., "Просвещение", 1998.
• Уроки общей биологии. Пособие дл учителей. Под ред. М.П. Корсунско. М., "Просвещение", 1997.
• Биология. Справочные материалы для учашихся. Под ред. Д.И. Трайтака. М., "Просвещение", 1983.
• Биология в вопросов и ответах. Под ред. В.В. Малахова. М. - Харков, Независимый научно-методический центр "Развивавающее обучение", 1997.

КЊИГЕ, МОНОГРАФИЈЕ И БРОШУРЕ

• Henry M. Morris. The Biblical Basis for Modern Science. 1984. - Генри Моррис. Библейские основания современной науки. СПб., "Библия для всех", 1995.
• Henry M. Morris. Creation and Modern Christian. 1985. - Генри Моррис. Сотворение и современный христианин. М. "Протестант", 1993.
• Dennis Petersen. Unlocking the Misteries of Creation. 1986. - Деннис Петерсен. Открывая тайны творения. Книга первая. СПб., "Библия для всех", 1994.
• Ben Hobrink. Evolutie: Een ei zonder kip. 1993. - Бен Хоббинк. Эволуция: яйцо без курицы. М. "Мартис", 1993.
• David Rosevear. Creation Science, Confirming that the Bible is Right. 1991. - Дэвид Роузвер. Наука о сотворении мира, доказивающая правоту Библии. Симферополь, Крымское общество креационной науки, 1995.
• Malkolm Bowden. Ape-Man - Fact or Fallacy? 1988. - Малкольм Бауден. Обезянообразный человек - факт или заблуждение? Симферополь, Крымское общество креационной науки, 1996.
• С.Л. Головин. Всемирный потоп. Миф, легенда или реальность? Симферополь, Крымское общество креационной науки, 1994.
• С.Л. Головин. Эволуци мифа. Как человек стал обезяной. Симферополь, Христианский научно-апологетический центр, 1997.
• Проблем теории эволуции. Сборник статей для студентов и преподавателей. Симферополь, Крымское общество креационной науки, 1996.
• The Revised Quote Book. 1990. Ученые - о теории эволуции. Симферополь, Крымское общество креационной науки, 1996.
• Carl Wieland. Stones and bones. Powerful Evidence Against Evolution. 1994. Карл Виланд. Камни и кости. Неопровержимые свидетельства против теории эволуции. Симферополь, Крымское общество креационной науки, 1996.
• В.Н. Тростников. Мысли перед расветом. Paris, YMCA-PRESS, 1975.
• Протоиерей Стефан Ляшевский. Опыт согласования современных научных данных с библейским повествованием в свете новейших раскопок и исследований. В кн.: Библия и наука. М., Издание православного братства во имя иконы Божией Матери "Неопалимая Купина", 1996.

ИЗДАЊА КРИМСКОГ ДРУШТВА КРЕАЦИОНЕ НАУКЕ
(од 1997. године - Хришћанског научно-апологетичког центра)

• Джефф Чапмен. Кто я? Пер. с англ. 1994.
• Лейн П. Лестер. Почему кожа у людей разного цвета. Пер. с англ. 1995..
• Лейн П. Лестер. Генетика - враг теории эволуции. Пер. с англ. 1995..
• О. Тимофей Алферов, Сергей Головин, Дмитрий Поберский. Отчего опянел Ной. 1995.
• Джефф Чапмен. Теория эволуции и святость человеческой жизни. Пер. с англ. 1995..
• "Сегодня верить в Бога глупо!". Пер. с англ. 1995.
• Пол Николс. Рост населения и продолжительность истории человечества. Пер. с англ. 1995.
• Джефф Чапмен. Наша юная Вселенная. Пер. с англ. 1996.
• Дмитрий Поберский. Болеет ли душа? 1996.
• Сергей Головин. Оледенение и история человека. 1996.
• Вернер Гитт. Информация - третья фундаменталная категория. Пер с англ. 1996.
• Дмитрий Поберский, Евгений Новицкий, Сергей Головин. Что такое хорошо и что такое плохо? 1996.
• Дэвид Роузвер. Происхождение человека. Пер. с англ. 1996.
• Билл Купер. "Миоценовый человек". Человеческие окаменелости эпохи Нижнего Миоцена. Пер. с англ. 1996.
• Гордон Симмондс. Человекоподобие в мире животных. Пер. с англ. 1996.
• Сергей Головин. Горы на весах (гравитация и изостазия). 1996.
• Кен Хэм. Основа бытия. Пер. с англ. 1996.
• Питер Грс. Культурная пропасть. Пер. с англ. 1996.
• Пол Гарнер. Запечатлено в камне. Пер. с англ. 1996.
• Дэвид А. Прентис. Теории эволуции и сотворения. Обзор фактов. Пер. с англ. 1997.
• Эсме Гиринг. Происхождение видов. Существует ли предел изменчивости? Пер. с англ. 1997.

Илустрације су узете из сљедећих извора:
Сл. 7, 13, 14, 27, 30, 31 - из [9].
Сл. 11, 12, 16, 25, 26, 28, 29 - из [13].
Сл. 19-24 - из [14].
Сл. 15 - из [3].