Хламидија

Уретритис изазива и хламидија (Chlamydia trachomatis), бактерија слична вирусу. Врло честе су удружене инфекције са другим полно преносивим болестима. У Америци око 20% мушкараца има трипер и хламидиозни уретритис. Од хламидије често обољевају мушки хомосексуалци, који су добро ситуирани, па благодарећи и томе често мењају партнере, а од жена обољевају оне које користе антибеби пилуле, па се осећају слободније при избору сексуалних партнера, те захваљујући и томе, имају и већи број сексуалних партнера. Ове жене су под највећим ризиком.

Хламидија се преноси вагиналним, аналним, чак и оралним сексом (било дајући орални секс, било примајући орални секс). Преноси се сексуалним путем преко прилично великог броја асимптоматских преносилаца полне болести. Хламидија се убраја у полно преносиве инфекције које се након заражавања грла оралним сексом, могу на даље ширити влажним пољупцем, а онда оралним сексом тј. пљувачком касније поново до полних органа, али овог пута можда друге и при том здраве особе. Хламидиозна инфекција грла је углавном асимптоматска - значи без икаквих симптома!

Симптоми хламидије као узрочника полне болести код мушкараца могу бити: пецкање при мокрењу, секрет, исцедак из пениса, болни или натечени тестиси и понекад неугодан свраб око главића пениса.
Симптоми хламидије код жена могу бити: осећај печења приликом мокрења, појачан секрет из вагине, крварење из вагине између менструација, бол у доњем делу леђа и неуобичајен бол приликом секса.
Од инфицираних хламидијом, код жена 70% а код мушкараца 30-50% заражених су без икаквих симптома. Ако се симптоми полне болести и јаве, онда је то обично након једне до три недеље од сексуалног односа са новим партнером.

Компликације од хламидије, и код мушкараца и код жена, резултирају честим стерилитетом, опадањем полне моћи и понекад великим проблемима при мокрењу. Такође због хламидије може доћи и до појаве Рајтеровог синдрома, са поремећајима на зглобовима, очима и кожи. Честа компликација хламидије код жена је врло опасна карлична запаљењска болест. Карлична запаљењска болест (PID-pelvic inflamatory disease, у енглеској литератури) се јако често касно открива, због честог недостатка симптома или пак неодређених симптома од којих могу да се јаве: бол у доњем делу стомака, повишена температура, појачан вагинални секрет, уз оштар непријатан мирис, бол при сексуалним односима, болно мокрење и неисправна менструална крварења. Последично често се као последица полне болести узроковане хламидијом јавља стерилитет, а могу и потенцијално смртоносне ванматеричне трудноће. Ради свега тога, хламидијом узрокована карлична запаљењска болест се веома озбиљно лечи применом еритромицина од 500 mg/per os, сваких 6 сати по 2 таблете, у трајању од 10 дана до 21 дан.

Последица инфекције хламидијом у трудноћи може бити спонтани абортус, као и инфекције бебе током вагиналног порођаја (нпр. уха, очију, плућа или вагине новорођенчета), па може бити потребан оперативни порођај царским резом.

Откривање полно преносиве инфекције хламидијом је при тестирању много прецизније код мушкараца него код жена. Унутар једног пара, мушкарац је чешће позитиван при тестирању него жена која му је партнер, тако да је мушкарац бољи индикатор при анализама да ли код жене можда постоји хламидија. Стандардни метод тестирања и дијагностике хламидијом узроковане полно преносиве болести је непријатан испитанику, посебно мушкарцима (чак понекад и болан). Врло је битно да је техничар који штапићем узима брисеве из мокраћне цеви и грлића материце добро обучен за тај посао. Код жена узрочник иницијално инфицира и грлић материце и мокраћну цев. Поузданост тестирања је око 90%.

Хламидија је јако подмукла бактерија, како у дијагностици тако и у лечењу. Хламидија је врло упорна полна инфекција и упркос терапији може дуго да се одржава, тако да су често потребна поновљена лечења инфекције хламидијом код оба партнера истовремено. Преносимо лечење хламидије са редоследом у терапији која је понуђена у нашој књизи из Дерматовенерологије са укупним трајањем једне туре од 22 дана:

• I доксициклин (Dovicin), 100 mg/per os, сваких 12 сати по 1, 7 дана
• II азитромицин (Hemomycin), 1 gr/ per os, у једној дози
• III окситетрациклин (Geomycin), 500 mg/per os, сваких 6 сати по 1, 7 дана (може се купити у Босни или Хрватској)
• IV офлоксацин (Visiren), 200 mg/per os, сваких 12 сати по 1, 7 дана

Потребно је истовремено лечити оба партнера, уздржавати се од сексуалних односа док тестови не постану узастопно негативни, а затим месец и по након почетка сексуалних односа без кондома, поново урадити брисеве на хламидију.

Код трудница се хламидија лечи тренутно врло неусаглашеним ставовима, који иду од еритромицина од 250 mg/per os, сваких 6 сати по 1, 21 дан, преко еритромицина од 500 mg/per os, сваких 6 сати по 1, 7 дана, па до амоксицилина од 500 mg/per os, сваких 8 сати по 1, 7 дана.

Следи фотографија хламидије под микроскопом.