Тумачење члана 11 и 12 Символа Вере

"Чекам васкрсење мртвих и живот будућега века".

До овог места у читавом Символу вере кључна и крајеугаона реч је била прва реч Символа вере: "Верујем...". Она се подразумевала испред сваког члана Символа вере: верујем у једнога Бога. Верујем у Његовог Сина Исуса Христа, верујем у Христово оваплоћење "нас ради људи и нашега ради спасења", верујем у Духа Светога и, коначно, верујем у Цркву.

Но, овде у последњем члану Символа вере, члану који на неки начин заокружује читаво наше исповедање вере, који обухвата и обједињава читаву нашу веру, ми чујемо једну другу реч. Чујемо реч "чекам": "Чекам васкрсење мртвих и живот будућега века". Управо ту реч треба да промислимо, питајући се духовно о њеном правом смислу.

Јасно је да је не само реч "вера", већ и исказ "верујем" могуће схватити на различите начине. Ако кажем: "Верујем у непромењивост природних закона", то још увек не открива мој лични и унутарњи однос ни према тој непромењивости, ни према тим законима; нити то, пак, изражава моју радост или жалост због непромењивости тих закона. Али, када - најпре набројим све у шта верујем, а потом све то закључим исказом да "чекам" то у шта верујем, то онда значи да је моја вера у мени прерасла у један активни став који прожима читаво моје биће и који, на овај или онај начин, опредељује читав мој живот. Верујем и, зато, чекам. Чекам оно у шта верујем. Овде се верујуће чекање открива као усмерено кретање вере, као њено дејство, а сама вера као извор чекања. Црквенословенско "чају" је снажније по смислу од превода "чекам", јер "чају" у себе укључује управо моју чежњу за оним што чекам, као и моју радост због приближавања онога у шта верујем, a што доживљавам као моју срећу. Међутим, чекати је могуће искључиво оно што већ на неки начин знамо, макар то било и само делимично. Управо нам се овде и открива оно што називам радосном и бесконачно дубоком свеособеношћу хришћанске вере.

Хришћанска вера није скуп апстрактних интелектуалних истина. He, хришћанска вера је, пре свега, сусрет са Оним Кога она исповеда и зато је она познање, виђење душом и тајанствено сагледање срцем. Чекам васкрсење мртвих зато што је сама та вера која је у мени макар то било искључиво у оним ретким, најбољим, најчистијим и најузвишенијим тренуцима мога живота свепрожета васкршњом светлошћу: тим тајанственим, али сверадосним знањем да је Христос васкрсао из мртвих да би нам отворио пут ка нашем васкрсењу.

Христос нам је даровао Своје Бесмрће, Свој Живот - Живот који је просијао из Његовога гроба, живот слободан од смрти, чиме је нашу смрт претворио у наш улазак у победу, у приближавање и почетак победе. Чекам васкрсење мртвих зато што ми је оно већ даровано, зато што хришћанска вера није ништа друго до разумом недоказиво, али и поред тога - по себи очигледно, унутарње знање да сам као човек призван да живим вечно. Ето због чега се Символ вере завршава тим радосним глаголом -"чекам"...

Пролази живот. Сваки дан доноси своје радости и своје жалости. Падамо, устајемо, поново падамо... Међутим, ако је вера икада ушла у нашу душу, ако је икада дошло до сусрета наше душе са Христом и, у Христу, са Благим и Свељубећим Оцем (макар се то збило и сасвим неприметно), ако је наша душа икада била бар мало коснута дихањем Духа Светога, ако се очима наше душе икада макар за тренутак открио не спољашњи, већ унутарњи живот Цркве и њено непрестано усхођење ка гозби Царства Небеског, ако смо икада заволели пресветли лик Богородице Дјеве, ако смо икада срцем видели лепоту свеблагог осмеха преподобног Серафима Саровског, ако смо икада у себи чули глас који нас вечно зове к Дому, к Богу онда се наше "верујем" претвара у нама у наше "чекам". Чезнем, волим, чекам...

И можда се споља гледано ништа није променило нити ће се променити у моме животу. Међутим, на дубини мога живота зацарило се и царује то "чекам". О, знам да ће сујета овога живота својом буком непрестано заглушивати у мени глас тог мог "чекам", и знам да ће ме још много пута опхрвати обамрлост у стихији житејске свакодневице. Али, од овога часа до смрти нећу више никад моћи да заборавим, нити да издам ту светлост, ту радост, тај нови живот који је почео да сија у мени!

"Чекам васкрсење мртвих и живот будућега века". Неким крајичком душе већ сам окусио тај живот и знам да је он већ сада и овде, да већ овде и сада почиње и да му већ овде и сада имам приступа. И зато ко верује у Христа не иште од Њега само помоћ "у овом свету", у овом животу. Он чека Христа. "Да, дођи, Господе Исусе Христе!" (Откр. 22:20).

Завршен је Символ вере. И вера живи. И вера побеђује. И вера зна. И вера чека...